Govor tela: Oči otkrivaju ono što srce krije

oči
Naše oči su sjajni prenosioci osećanja, uključujući udobnost i nelagodu, piše Džo Navaro, koji je 25 godina radio za FBI kao specijalni agent za procenu ponašanja i kontrašpijunažu. Danas je jedan od vodećih svetskih eksperata za neverbalnu komunikaciju i savetnik najvećih multinacionalnih kompanija.

Često se ono što se ne izgovori naglas izvrsno izražava u očima.

Dok će oči majke odražavati beznađe koje može da oseti kada je njena beba hospitalizovana, one nasuprot tome otkrivaju radost što je otkrila da je dete zdravo i dobro. Malo stvari odražava naše emocije tako dobro ili brzo kao oči. Bebe stare samo nekoliko dana već su u stanju da reaguju na oči majke i mogu da razlikuju škiljenje i širom otvorene oči.

Oči služe kao kanali za informacije na koje smo se oslanjali hiljadama godina. Oslanjamo se na njih zbog njihove tačnosti. Na primer, kada zamolite nekog da vam pomogne oko selidbe, on će prekriti oko prstom, trljajući ga, i odgovoriće „da, pomoći ću ti“, a sama pomisao mu je "ajde, iako mi se baš to ne radi". Ovo blokirajuće ponašanje autentično otkriva kako se zapravo on oseća, iako će pomoći. Ponašanje zaklanjanja očiju, spuštanje očnih kapaka na duži period i odlaganje otvaranja očiju toliko su ukorijenjeni u nama da će deca koja su rođena slepa, kada čuju nešto što im je neprijatno, što izaziva tog trenutka nelagodnu, takođe pokriti svoje oči.

Blokiranje očiju je samo jedna od očiglednijih stvari koje radimo. Kada smo uznemireni, frustrirani ili se emocionalno borimo sa nečim, naši kapci se takođe mogu čvrsto zatvoriti i ostati zatvoreni, ili kapci mogu brzo da trepere kao izraz našeg osećanja. Hju Grant je poznat u filmovima po svom treperenju kad god nešto pogreši.

Istraživanja takođe pokazuju da kada smo nervozni ili uznemireni, naša stopa treptanja se povećava, što je fenomen koji se često viđa kod onih koji lažu, ali i kod ljudi koji su pod stresom. Ne bih nikoga nazvao lažovom samo zato što im stopa treptanja raste, iako sam, proučavajući Ričarda Niksona, primetio da kada se mučio sa činjenicama dok je razgovarao sa novinarima njegova stopa treptanja je otišla sa oko 12 u minuti na 68 u minuti. Bil Klinton je tokom svog svedočenja pokazao visoku stopu treptanja, ponekad i preko 92 u minuti, ali opet su to bili pojedinci pod velikim stresom.
Postoje pogrešne predstave o tumačenju ponašanja očiju. Mali ili nikakav kontakt očima neki pogrešno percipiraju kao klasičan znak obmane, posebno tokom ispitivanja, dok istinoljubivi treba da „vas non stop gledaju u oči“. Ovo nije podržano istraživanjem ili iskustvom. U stvari, Alder Vrij i drugi su otkrili da lažovi imaju tendenciju da se upuštaju u veći kontakt očima jer znaju da tamo tražimo znakove obmane.

Kontakt očima je zapravo društveni/kulturni fenomen koji se različito praktikuje širom sveta. U Njujorku nam je, po društvenoj konvenciji, dozvoljeno da se gledamo 1,68 sekundi. U drugim kulturama, posebno u Latinskoj Americi i drugde, vaš vremenski okvir za gledanje u druge može biti prilično produžen sve dok ne predstavlja pretnju. Mnoge kulture praktikuju odbojnost prema očima kako bi pokazali poštovanje prema onima na vlasti, koji su na višoj društvenoj lestvici.

Primetio sam u mojim sopstvenim zapažanjima da kada nam je najudobnije, imamo luksuz da gledamo u stranu, i tu nalazimo utehu dok izvlačimo činjenice iz našeg sećanja ili razmišljamo o budućnosti.

Oči će se pomerati sa jedne na drugu stranu, gledati nadole ili mirovati dok obrađujemo informacije. Samo zamolite nekoga da pomnoži 56 i 89 u svojoj glavi i pazi kako im "rade" oči. Kognitivno opterećenje koje na njih stavlja zadatak množenja će izazvati razne pokrete očiju ili čak zatvaranje očiju. Sve što možemo naučiti iz ovoga je da osoba obrađuje informacije, a ne da govori istinu ili laže.
Pročitajte još:
 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.