SRBIJA – „Neophodno je da uložimo dodatne napore u podizanju svesti o prevazilaženju stereotipa o sposobnosti žena i devojčica sa invaliditetom da se ostvare, pruže svoj doprinos i iskažu u svim oblastima društvenog života. Naša zajednička obaveza je da ih podržimo u tim naporima“, saopštila je Gojkovićeva.
„Neophodno je da uložimo dodatne napore u podizanju svesti o prevazilaženju stereotipa o sposobnosti žena i devojčica sa invaliditetom da se ostvare, pruže svoj doprinos i iskažu u svim oblastima društvenog života. Naša zajednička obaveza je da ih podržimo u tim naporima“, saopštila je Gojkovićeva.
Ona je istakla da je „posebnu pažnju u narednom periodu potrebno da posvetimo dubinskim uzrocima rodne nejednakosti koje su još izraženije ukoliko je žena suočena i sa nekom vrstom invaliditeta“.
Ona je ukazala na položaj osoba s invaliditetom istovremeno ističući i posvećenost i odlučnost Srbije da svaka žena, devojka i devojčica u potpunosti ostvaruju svoja ljudska prava, ravnopravno sa drugim građanima i građankama naše zemlje.
„Važno je da napomenemo da od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, 58,2 odsto su žene, a njihov položaj i prepreke sa kojima se svakodnevno suočavaju nisu dovoljno vidljive i zato je neophodno da o tome govorimo, jer su žene sa invaliditetom posebno osetljiva i višestruko diskriminisana grupa u našem društvu“, navela je Gojkovićeva.
Ona kaže da Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Vlada Srbije ostaju dosledni opredeljenju da je neophodno ojačati podršku posebno ranjivim grupama žena i devojčica koje se nalaze na marginama društva i u većem riziku od nasilja i diskriminacije usled njihovog nepovoljnog ekonomskog statusa.
„Nastavićemo da radimo na ostvarenju vizije i stvaranju okruženja za puno ostvarivanje ljudskih prava i pristup svim resursima za svakog građanina i građanku naše zemlje. Moramo zajedno kao društvo učiniti sve da stvorimo bolje mogućnosti da žene sa invaliditetom dostignu ekonomsku samostalnost i dostojanstven život“, prenela je potpredsednica Vlade Srbije, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture.
Pašalić: Garantovati jednak izbor za sve građane
Republika Srbija svake godine beleži napredak u poštovanju prava osoba sa invaliditetom, ali ti pomaci su nedovoljni za ocenu da je položaj te ranjive grupe u 21. veku zadovoljavajući, izjavio je danas zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom 3. decembra – Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
On je istakao da pravo pojedinca da živi u zajednici i bude uključen u nju, kao i njegovo pravo na jednak izbor sa ostalim članovima zajednice, proizilazi iz najosnovnijih standarda ljudskih prava.
Država novim zakonima i ratifikacijom međunarodnih konvencija za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom daje dobar normativni okvir, ali i dalje dolazi do značajnog kršenja njihovih prava, ukazao je Pašalić.
On je naveo da pritužbe upućene Zaštitniku građana ukazuju da su najveći problemi javljaju u ostvarivanju prava na obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, ali i nedostatak posebnih usluga i servisa podrške u zajednici.
Zaštitnik građana, kako je navedeno, pomno prati položaj osoba sa invaliditetom i poziva građane da mu se i dalje obraćaju, a nadležne da dobrom intersektorskom saradnjom efikasno rešavaju probleme i nedostatke u poštovanju prava osoba sa invaliditetom kao i svih građana iz ranjivih društvenih grupa.
Poverenica: Višestruka diskriminacija žena i dece s invaliditetom
Diskriminacija, svakodnevni problemi u gotovo svim životnim oblastima i visok rizik od siromaštva otežavaju kompleksan položaj osoba sa invaliditetom, što potvrđuje i broj pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta koji je godinama u samom vrhu, navodi poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom obeležavanja 3. decembra, Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
Poverenica ukazuje da i pored vidnih pomaka, neka od važnih pitanja nisu u dovoljnoj meri rešena, a odnose se pre svega na adekvatan pristup obrazovanju, zapošljavanju, uslugama zdravstvene i socijalne zaštite i različitim vidovima podrške, ali i na deinstitucionalizaciju i ukidanje prakse potpunog lišenja poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom.
U posebno teškom položaju nalaze se žene i deca sa invaliditetom koji su često izloženi višestrukoj diskriminaciji, istakla je poverenica.
Janković je naglasila da je svih proteklih godina najveći problem pristupačnost čime se praktično onemogućava ostvarivanje i svih drugih prava.
Nije problem samo fizička pristupačnost, već i druge vrste prepreka koje stoje pred građanima koji imaju oštećenja vida i sluha, dodala je poverenica.
Janković je navela da je obrazovna struktura osoba sa invaliditetom značajno nepovoljnija nego kod opšte populacije, te da je posebno važno unaprediti dostupnost obrazovnog sistema deci sa invaliditetom, kao i kontinuirano unapređivati inkluzivno obrazovanje, pružajući podršku učenicima i studentima u skladu s njihovim potrebama.
Poverenik je u tom cilju uputio više preporuka mera lokalnim samoupravama i nadležnim ministarstvima, navela je poverenica na Dijalogu o unapređenju inkluzivnih politika koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Udruženjem studenata sa hendikepom.
Imamo vrlo dobre rezultate nastale nakon primene poslednje u nizu upućenih preporuka mera koja se odnosi na donošenje afirmativnih mera za dodelu studentskih i učeničkih stipendija u jedinicama lokalne samouprave učenicima i studentima sa invaliditetom, istakla je Janković.
Poverenica je ukazala i da je neophodno nastaviti sa kontinuiranim aktivnostima usmerenim na poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, u skladu sa Strategijom o pravima osoba sa invaliditetom za period 2021-2030.
Deset godina „Čepa za hendikep“
Udruženje Čep za hendikep danas je, na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, obeležilo 10 godina postojanja, a pojedincima, institucijama i kompanijama koji su dali poseban doprinos istoimenoj akciji dodeljena su priznanja.
Predsednik Udruženja Zoran Martinov izjavio je za agenciju FoNet da je ponosan na rezultate te organizacije, čiji je cilj poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom, kao i podizanje ekološke svesti kod ljudi.
Martinov je dodao da je u društvu i dalje loš položaj osoba sa invaliditetom, da je prisutna diskriminacija čak i u gradskom prevozu, gde retko koji vozač izađe da pomogne kada vidi osobu u kolicima, ali da je ohrabrujuće što putnici pomažu i ustupaju mesto.
Među dobitnicima plaketa i zahvalnica za doprinos akciji „Čep za hendikep“ su Koka kola Srbija, Gomex Zrenjanin, KUD Gradimir Beograd, OMV Srbija, opština Stari grad, Medi grup, Rajfazen banka, ambasada Katara.
Udruženje Čep za hendikep 10 godina na teritoriji cele Srbije sprovodi istoimenu akciju kroz koju sakuplja plastične čepove, prodaje ih reciklažnim centrima i od prikupljenih sredstava obezbeđuje različita ortopedska pomagala za osobe sa invaliditetom.
Do sada su sakupili oko 550 tona čepova, a više od 100 osoba dobilo je pomagala, uglavnom invalidska kolica, ortopedske tricikle, uspinjače za stepenice, proteze, ortoze.
Akciju je do sada podržalo više stotina hiljada pojedinaca, nekoliko stotina predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, zatim fakulteti, instituti, ministarstva, ambasade, udruženja, više od 400 društveno odgovornih kompanija, kao i trgovinski lanci i samostalne trgovinske radnje.
U oko 5.000 zgrada u desetak gradova postavljeno je 9.000 dizajniranih kutija za čepove.
U saradnji sa Delegacijom EU u Beogradu, osoblje svih 27 ambasada iz EU prikuplja čepove, a iz mnogih ambasada Srbije u Evropi čepovi stižu diplomatskom poštom u Beograd.
Čepove šalju i građani iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Rumunije.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
