ABU DABI – Potpredsednica Vlade Srbije, ministarka kulture i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Maja Gojković, koja učestvuje na Globalnom samitu žena 2023. godine u Abu Dabiju, gde je istakla da iako je broj uspešnih žena na javnoj i političkoj sceni, u nauci i umetnosti danas veći nego pre jedne ili dve decenije i znatno veći nego pre jednog veka, prepreke sa kojima se žene suočavaju nisu nestale, samo su danas drugačije.
„Zato smo danas ovde, da svojim primerom ohrabrimo i pozovemo žene na još snažnije učešće u stvaranju sveta današnjice i budućnosti. To je posebno značajno u vremenima dramatičnih izazova sa kojima se čovečanstvo svakodnevno suočava“, istakla je Gojković obraćajući se na Plenarnoj sednici na temu „Životni uspeh žena“ u okviru Globalnog samita žena 2023. godine o ulozi ženskog liderstva u uspostavljanju mira, društvene integracije i prosperiteta.
Navodeći da žene u Srbiji čine 51 odsto stanovništva i njihovo ravnomerno učešće u svim oblastima društva direktno doprinosi njegovom rastu i napretku, Gojković je podsetila da Republika Srbija ima Vladu u kojoj trećinu ministara čine žene.
Istakla je i da kada je reč o političkoj moći i učešću žena na visokim političkim pozicijama, Srbija ima prednost u odnosu na zemlje u regionu, pa i Evropsku uniju.
„Imamo ženu predsednicu Vlade, potpredsednicu Vlade, guvernerku Narodne banke, predsednicu Ustavnog suda… Kada je reč o prisustvu žena u Narodnoj skupštini, imamo 39,2 odsto žena u poređenju sa evropskim prosekom od 29,5 posto. Čak 56,8 procenata zaposlenih u višim i vrhovnim sudovima u Srbiji čine žene, u odnosu na evropski prosek od 33 odsto“, navela je ministarka Gojković.
Gojković je podsetila da je pre tri decenije, kada je prvi put postala poslanik tadašnje Savezne skupštine, bilo svega nekoliko žena poslanika, dok ih je danas više od trećine, zahvaljujući sistemu kvota koji je usvojen.
„Upravo dok sam bila predsednik Narodne skupštine, donet je i zakon kojim je regulisan obavezan broj žena od 40 odsto na svim nivoima skupštinske vlasti. Iako kvote nisu celovito rešenje, pokazalo se da je njihovo uvođenje dobar put ka njemu. Samo u proteklih nekoliko godina uradili smo dosta toga. Na prvom mestu, unapredili smo normativni okvir i usvojili sva relevantna zakonodavna i strateška dokumenta za suzbijanje svakog oblika rodno zasnovanog nasilja“, istakla je potpredsednica Vlade.
Kada je reč o rodno odgovornom budžetiranju, Gojković je navela da je Srbija prepoznata na međunarodnom nivou kao primer dobre prakse.
„Uvođenje ovog modela na svim nivoima vlasti, prvenstveno ima za cilj poboljšanje kvaliteta života, posebno za one koji se nalaze u najmanje privilegovanom položaju. Kroz ovu formu budžetiranja obezbedili smo sredstva za žene preduzetnice, više subvencija za poljoprivrednice, podršku ženama u sektoru informacionih tehnologija, kao i dodatne vrste podrške za zaposlene samohrane majke i žene koje pripadaju ranjivim grupama u društvu, kao što su žene sa invaliditetom“, dodala je Gojković.
Ističući da su tim merama postignuti dobri rezultati, Gojković je navela da to pokazuju i podaci da je u trećem kvartalu 2022. godine nezaposlenost smanjena za 15,4 procenta, pretežno u populaciji sa srednjim i visokim obrazovanjem.
I broj nezaposlenih žena u odnosu na prošlu godinu u Srbiji je smanjen za 20 odsto, dok je u muškoj populaciji broj nezaposlenih manji za 10,6 posto.
Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je navela da prepoznajući ulogu žena u ekonomiji, to telo učestvuje u projektima čiji ciljevi obuhvataju poboljšanje ekonomskog položaja žena.
„Unapređenje znanja i veštine direktno doprinosi njihovom boljem položaju na tržištu rada i stvaranju mogućnosti da same pokrenu poslove. Urađene su i prve analize udela neplaćenih poslova u bruto društvenom proizvodu. To je prvi korak ka priznanju vrednosti neplaćenog kućnog rada, kojim se uglavnom bave žene. To je posebno došlo do izražaja tokom pandemije Kovida-19, kada su žene preuzele ogroman teret borbe kao zaposlene u zdravstvenim i socijalnim službama i u trgovinskim radnjama“, navela je Gojković,.
Ipak, ukazala je da je pored ohrabrujućih pomaka i ostvarenog napretka, pred nama još uvek dug put koji moramo da pređemo.
„Neophodna je što bliža saradnja sa međunarodnim partnerima, civilnim i privatnim sektorom, kao i medijima koji imaju važnu ulogu u izgradnji društva u kome su isključeni svi oblici diskriminacije“, dodala je.
Gojković je rekla da se nada će njeno, kao i iskustva drugih žena koje učestvuju na konferenciji i koje su uspele da razbiju „stakleni plafon“ i pomere granice u svom društvu, biti inspiracija drugim mladim ženama da one mogu da učine isto.
„Smatram da smo kroz svoj život i rad, kao i kroz iskustvo u upravljanju, diplomatiji, promeni društvenih normi i promeni političke volje, pokazale da žene prave razliku – veliku i suštinsku.
Pokazale smo da možemo i da hoćemo, sada samo ostaje da istrajemo u toj borbi i osnažujemo druge žene da učine isto“, poručila je Gojković na kraju svog obraćanja.
Plenarnom sednicom „Životni uspeh žena“ predsedavala je šeika Hesa bint Sultan bin Kalifa Al Nahjan, savetnica ministra spoljnih poslova i međunarodne saradnje UAE, a pored ministarke Gojković među govornicama bile su, Amina Gurib-Fakim, bivša predsednica Mauricijusa, Virdžinija Grej Henri, izvršna direktorka izdvačke kuće „Fons Vitae Publishing“ iz SAD, kao i Latifa Ibn Ziaten, osnivač i predsedavajuća Asocijacije UMAR.
Dvodnevni Globalni samit žena 2023. godine održava se u Abu Dabiju pod pokroviteljstvom šeike Fatime Bint Mubarak, Majke nacije, predsednice Opšte ženske unije Ujedinjenih Arapskih
Emirata i vrhovne predsednice Fondacije za razvoj porodice.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
