BEOGRAD – U ranim jutranjim časovima 6. aprila 1941. godine, započeo je masivni napad nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.
Napadom je Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle dvadesetsedmomartovskog puča, svim raspoloživim sredstvima nastojale to da izbegnu.
Naime, i pučistička vlada Dušana Simovića, takođe je pokušala da izbegne rat, čak je i priznala akt potpisan 25. marta u Beču da će poštovati obaveze koje je prethodna kraljevska vlada potpisala.
Nemačka, i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, Kraljevinu Jugoslaviju su napale bez objave rata.
Koliko se zna, u vazdušnim napadima na Beograd koji su započeli oko 6.30, i trajali, u više naleta, tokom dva dana, učestvovala su 484 nemačka vazduhoplova, od čega 234 bombardera i približno 120 lovačkih aviona.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće se uzima da je bilo 2.274 poginulih. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja Beograda bilo između 1.500 i 1.700.
U Beogradu je u vazdušnim napadima uništen veliki deo stambenog fonda, objekti infrastrukture, ali i brojni objekti kulture i hramovi. Posebno je tragična sudbina nacionalne biblioteke.
Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. Staro zdanje biblioteke zahvatio je požar koji nije ugašen.
U požaru je tada izgoreo fond biblioteke od oko 350.000 knjiga, uključujući i brojne rukopise i razne starine. Bio je to velikim delom nenadoknadiv gubitak.
Aprilski napad na Jugoslaviju bio je odmazda za 27. mart 1941. kada je oborena vlada i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.
Vlada Cvetković-Maček je dva dana ranije, u nastojanju da nekako održi zemlju van ratnih zbivanja, a posle brojnih pritisaka i uslovljavanja iz Berlina, 25. marta 1941. u Beču, potpisala protokol o pristupanju Trojnom paktu.
Usledile su, u Beogradu, i drugim gradovima zemlje 27. marta 1941. masovne demonstracije, kao izraz podrške puču, i zapadnim saveznicima. Najveći deo srpske kulturne i političke elite oduševljeno je podržalo puč 27. marta, kao i vrh SPC, na čelu s patrijarhom Gavrilom Dožićem.
Usledio je napad na Jugoslaviju 6. aprila. Zapravo, napad je počeo tokom prethodne noći na prostoru Đerdapa.
Beogradsku vladu je o času napada prethodno obavestio, sasvim precizno, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Berlinu pukovnik Vladimir Vauhnik, vrhunski obaveštajac.
I pored herojskog otpora na više nivoa, posebno vazduhoplovaca, odnos snaga i opšti položaj Jugoslavije je bio takav da je otpor uglavnom bio bezizgledan, posebno imajući u vidu da su nemačke trupe prodorom iz Bugarske munjevito zauzele vardarsku dolinu pa je povlačenje prema Grčkoj, po uzoru na situaciju u Prvom svetskm ratu, onemugućeno. A i Grčka je okupirana do kraja aprila, pored činjenica da se s Grcima paralelno borilo 62.000 britanskih vojnika.
Jugoslovenska vojska kapitulirala je 17. aprila.
Počast žrtvama bombardovanja
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i njegov pomoćnik Andreja Mladenović odali su danas počast nastradalima u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, saopštila je Gradska uprava.
Radojičić je izjavio da sećanjem na ovaj dan čuva uspomena na sve hrabre ljude koji su dali svoje živote tokom Drugog svetskog rata, kako bi posleratne generacije imale slobodu.
To razaranje Beograda znatno je promenilo istoriju i dalji razvoj grada, ocenio je Radojičić i podsetio da su izgoreli Most kralja Aleksandra, Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu sa više od 350.000 knjiga, brojni verski i obrazovni objekti, skloništa i bolnice.
Mladenović je položio cveće na Granitni krst u porti Vaznesenjske crkve, u kojoj je stradao veliki broj Beograđana koji su 6. aprila došli na uskršnje jutrenje.
Naveo je da je oko 4.000 Beograđana stradalo u bombardovanju koje je bilo znak kako će posle izgledati okupacija, koja je bila veoma teška, mučna, sa mnogo stradanja.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
