Prošlo je mnogo, mnogo vremena otkako je Zemlju udario veliki asteroid, ali to ne znači da su takvi događaji u budućnosti nemogući. Svemir je prepun raznih tela, a mnoga od njih kruže okolo na putanjama koje bi mogle da ih dovedu u nasilan kontakt sa našom planetom. Jedan od njih je asteroid Beni.
Ono što je sada poznato, za samo 157 godina – tačnije septembra 2182. godine nove ere – ima šanse da se sudari sa Zemljom. Ta šansa je mala, sigurno, samo 1 od 2.700, ili 0,04 odsto. Ali to nije ravna nuli, piše Science Alert.
Kako bi bili spremni na najgore, klimatski naučnici u Južnoj Koreji su modelirali šta bi se dogodilo ako bi se dogodio takav sudar, posebno imajući u vidu da je poslednji veliki udar asteroida pre 66 miliona godina, poznat kao Čiksulub, umešan u izumiranje dinosaurusa. Beni, na 500 metara znatno je manji od procenjenih 10 do 15 kilometara udarne glave – ali čak i tako, rezultati su alarmantni.
„Naše simulacije, koje ubrizgavaju do 400 miliona tona prašine u stratosferu, pokazuju značajne poremećaje u klimi, atmosferskoj hemiji i globalnoj fotosintezi”, pišu Lan Dai i Aksel Timerman sa Nacionalnog univerziteta Pusan u Južnoj Koreji.
Projektovano je da će globalne srednje temperature pasti za četiri stepena Celzijusa, a globalne padavine će se smanjiti za 15 procenata. Efekti srednjeg do velikog udara nisu u potpunosti poznati; takav katastrofalan događaj će verovatno imati dugoročne i dalekosežne posledice. Naučnici su ispitali efekte uticaja a osnovu geoloških, fosilnih zapisa i zapisa drveća, koji zajedno daju prilično mračnu sliku, a da bi razumeli efekte budućih uticaja, Dai i Timerman su koristili superkompjuter Aleph u univerzitetskom IBS centru za fiziku klime da simuliraju sudarajući se sa Zemljom asteroid od 500 metara, uključujući simulacije zemaljskih i morskih ekosistema koji su izostavljeni iz prethodnih simulacija.
Nije rušenje koje bi uništilo Zemlju, već ono što bi usledilo. Takav udar bi pustio 100 do 400 miliona metričkih tona prašine u atmosferu planete, otkrili su istraživači, narušavajući hemiju atmosfere, zatamnjujući Sunce dovoljno da ometa fotosintezu i udarajući u klimu poput lopte za uništavanje. Pored pada temperature i padavina, njihovi rezultati su pokazali i oštećenje ozona od 32 odsto. Prethodne studije su pokazale da oštećenje ozona može uništiti biljni svet na Zemlji.
„Nagli uticaj zime bi obezbedio nepovoljne klimatske uslove za rast biljaka, što bi dovelo do početnog smanjenja fotosinteze za 20 do 30 odsto u kopnenim i morskim ekosistemima”, kaže Dai.
Ali nije sve propalo. Dok su kopnene biljke osetljive na takve promene i treba im neko vreme da se oporave, alge ne samo da su se brže oporavile, oporavljale se u roku od nekoliko meseci, već su narasle do količina koje ne dostižu u trenutnim, normalnim klimatskim uslovima.
Ovo neočekivano ponašanje bilo je povezano sa gvožđem u prašini asteroida i prašinom iz materijala izbačenog sa Zemlje pri udaru, hranljivom materijom koja je pomogla simuliranim algama da napreduju. Ovo je posebno bio slučaj za morske dijatomeje, kojima se hrani zooplankton – što sugeriše mogući put za ublažavanje nesigurnosti u snabdevanju hranom. Naučnici navode i da bi čovečanstvo verovatno preživelo sudar, ali sa dramatično izmenjenim načinom života, bar na neko vreme.
