Nijedan pesnik u nama poznatom istorijskom opusu nije napisao toliko mnogo pesama kao naš Jovan Jovanović Zmaj. Publikovano u šesnaest knjiga najpotpunije izdanje njegovih dela, koje je priredio Jaša Prodanović. Prema tom izdanju izvornih Zmajevih pesama je 4.152 sa ukupno 79.748 stihova, a i to nije sve što je napisao.
Relativno je mali broj pokušaja savremenog čitanja njegovog pesništva i pronalaženja svekolike raznolikosti pesničkih tvorevina. Autor i čitalac su oduvek u uzajamno – neposrednoj vezi. Ono napisano i način kako se razume oživljava svaki put iznova drugačije. Samim tim je bezbroj tumačenja i doživljenog od strane čitaoca. Delo pored onog primarnog stvaralačkog što je autor stvorio čitalac doprinosi i čini to delo potpunim, zaokružujući ga onim doživljenim i razumljenim.
Oda pre svega predstavčka vrstu svečane i uzvišene lirske pesme ispevane u čast nekog događaja,istorijske ličnosti ili u ljudskom društvu, za primer bi mogli poslužiti more, Bog, vera i sl.
U jednom svom pismu, koje je nedatirnano poslato, pretpostavlja se da je najverovatnije 1882. godine, upućujući ga Iliji Ognjanoviću Abukazemu, Jovan Jovanović Zmaj piše sledeće:
“Ja bi rad da uđe ovogodišnja postiljonska oda u Starmali- a možda i dve pesme iz Novoletnice. Samo nisam znao na koji način da ih ušmuglujem. Veoma je passend bio tvoj članak “Novija lirika“. Zato bi te molio, da kao nastavak toga članka, ti ćeš već znati udesiti to, ovaj posao na sebe primiš.“
U to vreme Zmaj je već napisao i objavio desetak pesama koje su u naslovu imale reč oda i od kojih je većina objavljena u šaljivom almanahu Postiljon. Od te nepotpuno sačuvane i zaboravljene publikacije, koja predstavlja jednu od mnogih koje je pesnik uređivao i najvećim delom i sam opskrbljavao prilozima, potiče naziv jednog ciklusa njegovih pesama.
Postiljon je prigodna, izgledom neugledna publikacija manjeg formata i na dosta lošoj hartiji. kojoj bi najbolje odgovarala oznaka zabavni ili šaljivi almanah. Jednom godišnje je izlazio, uoči Nove godine, bio je ispunjen isključivo humorističkim proznim i stihovanim sastavima, a naziv je dobio po običaju da poštari raznose čestitke i čestitaju građanima Novu godinu. Postillion potiče od francuske reči koja znači kočijaš poštanske kočije.
Običaj je pozajmljen svakako u srpskom građanskom društvu u Ugarskoj, a ne treba isključiti ni mogućnost da je pozajmljenica iz nemačkog ili mađarskog kulturnog areala. Postiljon je izlazio pod Zmajevim uredništvom, no bez njegovog imena na koricama, od 1873. do 1881. Devet godina izlaženja ovog šaljivog almanaha pokazuje da je njegovom uredniku do ovog posla stalo. Od svih Zmajevih uredničkih poduhvata dužeg veka od Postiljona bili su samo Neven i Staramali. Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu čuva čak sedam brojeva almanaha o kome je reč.
Prva postiljonska oda- Oda pri pogledu nemačkih firma na srpskim dućanima usred Novog Sada objavljena je na samom početku Zmajevog pesničkog rada (1862. ) ona je poznata po tekstu objavljenom u Komarcu, prvom listu koji je pesnik uređivao. Predočio je svoju sliku Novog Sada, na ironičan način što priliči satiričnoj pesmi. Sa satiričnim pesmama velika je nevolja to što se one čitaju iz konteksta savremenosti.
U današnjoj Zmajevoj ulici u Novom Sadu koja je bila trgovački cenatar, a to je i dan danas, pesnikov spomenik u glavnoj pešačkoj zoni okrenut je prema firmama “United Colours of Beneton“, “Carpissa“,“Fashion focus“ itd. Da li to čini njegovu pesmu aktuelnom ili efemernom? Ili su pokušaji da se aktuelizuje ta prva oda neuspeh. Taj odgovor ostaje na čitaocu.
“Sreća što se ode mogu
pisat’ svakom, pisat’ svemu…“
Iskazujemo našu odu prema Zmaju čitajući i oživljavajući njegova dela iz generacije u generaciju, pesnik,pisac i umetnik nastavlja da živi kroz svoja dela ona su transformisala oblik večnog života.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
