Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je danas da su mnoga Udruženja poljoprivrednika prihvatila da dođu na dijalog, poput Udruženja malinara, kao i da će se prvi sastanci održati najverovatnije već naredne nedelje.
On je za RTS rekao da se vrlo često dešava da se situacija koristi u političke svrhe, zbog čega je Ministarstvo odlučilo da kada udruženja dolaze, treba da pored registracije koje imaju, dostave spisak koliko ljudi i poljoprivrednika predstavljaju, koliko imaju stoke, hektara, bilo čega.
– I mi nećemo bežati od toga da primimo i udruženje koje ima pet članova. Ali moraju to da napišu – rekao je on.
Prema njegovim rečima, uvek ima nezadovoljstava među poljoprivrednicima, ali i da oni kada im je dobro ćute.
Kao primer navodi sektor svinjarstva u kome su bile jako loše cene zbog kojih su svi negodovali i protestvovali, ali da kada su cene podignute i kada su zadovoljni svi ćute.
– Ne čuje se niko. Neće da kaže ni reč da im je dobro. Verujte mi, sad je izuzetno dobro. Čak smo odobrili sad i uvoz prasadi, koje nam nedostaju, što je mnogo bolje nego da uvozimo meso – rekao je Glamočić.
Istakao je i da Srbija čini značajan iskorak u pogledu zaštite potrošača kada je reč o poreklu i ispravnosti namirnica.
– Potrošači biraju, ali moramo da obezbedimo transparentnu deklaraciju proizvoda – kazao je Glamočić i dodao da se stočarski fond oporavlja, a da u sektoru poljoprivrede Srbija stoji najbolje u regionu.
Govoreći o najavama rigoroznih kontrola mesa iz uvoza, čiji je udeo prošle godine u Srbiji iznosio više od 50.000 tona mesa, Glamočić ističe da je stvar vrlo jednostavana – mora da se vodi računa o zdravstvenoj ispravnosti namirnica.
– To znači da, kada neka namirnica životinjskog porekla, bilo to meso ili mleko, uđe u zemlju, mora da se zna njeno poreklo, kroz koje zemlje je pošiljka prošla, gde će biti skladištena i kako će biti korišćena. U tom segmentu je bilo propusta, a nedavno smo u regionu imali bolesti slinavke i šapa zbog čega je dodatno morao da se napravi red – rekao je on.
Glamočić je kazao i da je voćarstvo pogođeno velikim promenama u klimatskim uslovima.
– Voćarima pomažemo, a ja insistiram na tome da se ljudi opreme savremenom opremom. Konkretno, u ovom slučaju to znači da veliki zasadi moraju da uđu u antifrost sisteme i da pribave adekvatnu protivgradnu mrežu. Ne može više na stari način na novom tržištu – poručio je Glamočić.
Tvrdi da je agrarni izvoz Srbije u 2024. godini bio 5,14 milijardi evra, a da je ključna pozitivna stvar to što je izvoz veći za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
– Ako uporedimo prva tri meseca ove godine sa prva tri meseca prethodne, izvoz je veći za 11 procenata. Tempo je dobar i prošle godine smo imali suficit od 1,2 milijarde evra u razlici između izvoza i uvoza. Nažalost, i dalje izvozimo najviše žitarice i voće, ali je plan da više idemo na proizvode prerađivačke industrije, odnosno, da prodajemo proizvode sa dodatnom vrednošću – zaključio je on.
