Šljiva je simbol poljoprivrede Srbije, a prinos kao i zarada na tom voću trebalo bi da budu i do 40 odsto veći.
O tome, ali i novim rešenjima u voćarstvu, za Radio Novi Sad govorio je profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Šljiva je u istoriji igrala veoma važnu ulogu u razvoju Srbije, mi smo po proizvodnji prvi u svetu, u proseku je to 450-500 hiljada tona, pojedinih godina i čak i preko 650 hiljada. Ali, moramo priznati da nismo dovoljno uradili na unapređenju tehnologije proizvodnje šljive. Na primer, kada bi prešli sa generativne podloge džanarike na podlogu vavit, u jednom gustom sklopu 4×2 metra, mogli bi na istoj površini da povećamo prinos za 30 do 40 odsto – kaže profesor Keserović.
Pročitajte još:
Srbija treća na svetu po proizvodnji šljive
SRBIJA – Srbija je treća zemlja na svetu po proizvodnji šljive, odmah iza NR Kine i Rumunije. U svetu se ova plemenita voćka gaji na oko 2,5 miliona hektara i svake godine beleži se blagi rast zasađenih površina. Godišnje se proizvede oko 10 miliona tona šljive u svetu, od toga u Srbiji, u proseku, malo više od pola miliona tona. Najveći uvoznici šljive su Velika Britanija, Nemačka, SAD i Holandija, a ovo voće gaji se svuda u svetu, a najviše u Aziji (60%) i Evropi (25%). U Srbiji se šljiva gaji na oko 74000 hektara, sa prosečnom proizvodnjom od 550.000 […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
