Šljiva je simbol poljoprivrede Srbije, a prinos kao i zarada na tom voću trebalo bi da budu i do 40 odsto veći.
O tome, ali i novim rešenjima u voćarstvu, za Radio Novi Sad govorio je profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
– Šljiva je u istoriji igrala veoma važnu ulogu u razvoju Srbije, mi smo po proizvodnji prvi u svetu, u proseku je to 450-500 hiljada tona, pojedinih godina i čak i preko 650 hiljada. Ali, moramo priznati da nismo dovoljno uradili na unapređenju tehnologije proizvodnje šljive. Na primer, kada bi prešli sa generativne podloge džanarike na podlogu vavit, u jednom gustom sklopu 4×2 metra, mogli bi na istoj površini da povećamo prinos za 30 do 40 odsto – kaže profesor Keserović.
Pročitajte još:
Oko 200.000 poljoprivrednika bi trebalo da prođe obuku za rukovanje pesticidima
Iako je Zakon o sredstvima za zaštitu bilja inoviran još u prvom kvartalu 2019. godine, do danas nije započeta obuka poljoprivrednika za pravilan tretman (odložena zbog korone), bez koga ne bi mogli ni da kupuju pesticide, a kamoli da ih primenjuju, objavio je na svom sajtu Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). SPOS navodi da je direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede u izjavi za RTS izjavio da se procenjuje da bi oko 200.000 poljoprivrednika trebalo da prođe obuku. Rekao je i da se očekuje da će se do kraja godine usvojiti pravilnik. U tu svrhu angažovane su naučne institucije […]
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
