Fruška gora: Park sa najviše lipove šume u Evropi i čak 30 retkih vrsta orhideja

Nekada davno, pre mnogo miliona godina, u panonskom moru postojalo je jedno ostrvo. Kada je more presušilo i umesto njega nastala beskrajna prelepa ravnica, ostala je da se šepuri jedina planina kao usamljeni čuvar Vojvodine na kojem se pružaju grebeni obrasli hrastovim, grabovim, bukvinim i lipovim šumama. Toliko je bila lepa i kulturno-istorijski važna, da je postala prvi od pet nacionalnih parkova Srbije. Fruška gora može da se pohvali najvećom koncentracijom lipove šume u Evropi i medom koji sadrži čak 93 procenta nektara lipe.

Naučnici su, osim toga, utvrdili da su geografski položaj Fruške gore i njena vegetacija direktno zaslužni za stvaranje specifične lokalne klime, koja je izuzetno blagotvorna za telo i psihu, a tome posebno doprinosi i vetar zvani fruškogorac. U šumama se može naći i 30 retkih vrsta orhideja, čiji je miris prava čarolija, a pored toga, Fruška gora je i jedino mesto gde orao krstaš, najugroženija vrsta sa svetske crvene liste, ima svoja gnezda.

Iriški venac nalazi se na vrhu Fruške gore i jedno je od najpopularnijih izlezišta. Sa njega se pruža veličanstven pogled, koji doseže čak do beogradske Avale, a tu je i veliki spomenik Sloboda, podignut 1951. godine u čast palim borcima u Narodnooslobodilačkoj borbi. Međutim, jedan drugi vrh, imena Stražilovo, inspirisao je pesnike da o njemu pišu stihove.

Brdo iznad Sremskih Karlovaca puno beskrajnog zelenila čuva velikana srpskog pesništva Branka Radičevića, koji je na njemu često boravio. Ovom mestu, i Radičeviću, Miloš Crnjanski je posvetio stihove Stražilova, jedne od najlepših poema ikada napisanih na srpskom jeziku.

Na usamljenoj planini u beskrajnom zelenilu listopadnih šuma vekuje oko 16 manastira sagrađenih između 16. i 18 . veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije. Zbog njih Frušku goru nazivaju i Svetom gorom ili srpskim Atosom. Ne treba zaboraviti ni da je ono što ovu planinu čini izuzetnom njeno bogato vinogorje.

Fruškogorski puteljci su i staze vina, pa se u vinarijama, od kojih su mnoge uređene kao stara sremska domaćinstva, uz čašu kvalitetnog vina može doživeti vreme i duh starih Sremaca. Treba li vam još neki razlog da dođete?

Pogledajte još:

Deliblatska peščara - najveća i poslednja pustinja u Evropi

SRBIJA – Deliblatska peščara ili “Evropska Sahara”, smatra se jednom od poslednjih pustinja u Evropi, ujedno i najvećom evropskom kontinentalnom peščarom. Ali mnogi ne znaju ni šta je peščara? Peščara je manja peskovita površina izvan prostranih peščanih oblasti koja ima elemente pustinjske klime. To je ono što je razlikuje od pustinje, kao što je Sahara. […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.