Austrijski neurolog i začetnik psihoanalize Zigmund Frojd (1856-1939), bio je poznat po svojoj ljubavi prema kokainu. U ranim danima svog istraživanja, Frojd je verovao da kokain može da bude koristan u lečenju mnogih bolesti, uključujući depresiju i anksioznost.
“U mom poslednjem padu, ponovo sam uzeo koku i mala doza me je podigla do visina na divan način. Trenutno sakupljam literaturu za pesmu o magičnoj supstanci”, napisao je Frojd u pismu svojoj verenici.
Frojd je često poklanjao kokain članovima porodice i prijateljima, uključujući svoju svastiku Minu Bernajs, koja je, navodno, bila u vezi i sa Frojdom. Prema nekim izveštajima, Bernajs je bila zavisna od kokaina, a Frojd joj je pomagao da nabavlja drogu.
Frojd je, međutim, kasnije shvatio da kokain može da bude veoma štetan i opasan. Nakon što je jedan od njegovih pacijenata umalo umro od predoziranja kokainom, Frojd je prestao da ga koristi u svojoj praksi.
Zigmund Frojd je kasnije proučavao mnoge aspekte ljudskog ponašanja, uključujući i zavisnost od droga. Čak i kada je prestao da koristi kokain, Frojd je nastavio da piše o zavisnosti i njenom uticaju na ljudski um. Njegova istraživanja su bila od velikog značaja za razumevanje bolesti zavisnosti i njenog uticaja na mentalno zdravlje.
Frojd je verovao da su zavisnosti posledica nesvesnih konflikata i traumatičnih iskustava iz detinjstva. On je smatrao da se zavisnost od droga može tretirati psihoterapijom, koja bi pomogla pacijentu da otkrije uzroke svoje zavisnosti i da se suoči sa njima.