Naša čula su prozori u svet, ali ono što vidimo i čujemo predstavlja tek veoma mali deo sveobuhvatnog spektra realnosti. Naučnici već dugo znaju da su ljudske oči i uši prilagođene ograničenim opsezima elektromagnetnih i zvučnih talasa, dok se van tih granica odvijaju nebrojene aktivnosti koje ostaju nevidljive i nečujne za nas. To, međutim, ne znači da one ne postoje i da ne utiču na naš život.
Svet je mnogo bogatiji nego što ga naša čula mogu obuhvatiti. Svakog trenutka, oko nas prolaze talasi svetlosti, zvuka i energije koje svesno ne registrujemo, ali koje su sastavni deo naše stvarnosti. Možda je upravo u tim nevidljivim i nečujnim frekvencijama skrivena tajna dubljeg razumevanja univerzuma i naše povezanosti s njim.
Kako prenosi portal Mistic Millenia, granice percepcije su samo iluzija. Šta ako bismo mogli da ih pomerimo?
Svetlost koju ne vidimo
Ljudi mogu da vide svetlost u opsegu frekvencija od oko 430 do 770 teraherca (THz), što odgovara onome što nazivamo vidljivim spektrom. Iznad tog raspona nalaze se ultraljubičasti (UV) zraci, dok se ispod njega prostiru infracrveni (IR) talasi. Iako naše oko ne može da ih percipira, njihovo prisustvo je nesporno. UV zraci mogu da izazovu opekotine na koži i podstaknu proizvodnju vitamina D, dok infracrvena svetlost prenosi toplotu i koristi se u termalnim kamerama za detekciju objekata u mraku.
Šta bi se dogodilo kada bi naše oči mogle da vide ove nevidljive talase? Zamislite samo svet u kojem bi infracrveni zraci osvetljavali ljude i predmete na osnovu njihove toplote, a UV svetlost otkrivala skrivene šare na površinama koje deluju jednobojno.
Zvuci koje ne čujemo
Naš sluh je ograničen na opseg frekvencija od približno 20 herca (Hz) do 20 kiloherca (kHz). To znači da ne možemo da čujemo niskofrekventne infrazvuke koje proizvode prirodni fenomeni – vetar, zemljotres ili okeanski talasi, niti visokofrekventne ultrazvuke koje koriste slepi miševi i delfini za navigaciju.
Infrazvuk može da izazove nelagodu, osećaj jeze ili neobjašnjivu teskobu, a neka istraživanja sugerišu da može biti uzrok priča o „ukletim mestima”. S druge strane, ultrazvuk se koristi u medicini za dijagnostiku i terapiju, dok ga pojedine životinje koriste kao svojevrstan sonar za snalaženje u prostoru.
View this post on Instagram
Vibracije van našeg domašaja
Osim svetlosti i zvuka, postoji još mnogo vibracija koje ne percipiramo, ali koje imaju direktan uticaj na naše fizičko i mentalno stanje. Elektromagnetna polja iz elektronskih uređaja, kosmička radijacija koja neprestano prolazi kroz nas, pa čak i suptilne energetske vibracije koje mnogi povezuju sa intuicijom i telepatijom, sve one igraju ulogu u našem postojanju, mada ih mi ne registrujemo svesno.
Neki istraživači veruju da su drevne civilizacije bile svesnije tih nevidljivih sila i da su koristile specifične frekvencije za izlečenje, meditaciju i povezanost sa univerzumom.
Iako naučni dokazi o efikasnosti vibracione terapije variraju, mnogi korisnici izveštavaju o subjektivnim poboljšanjima i blagostanju posle izlaganja određenim frekvencijama.
Lečenje vibracijama zasniva se na ideji da određeni zvučni talasi i frekvencije imaju pozitivan uticaj na ljudsko zdravlje. Ovaj pristup obuhvata tehnike kao što su zvučna kupka, terapija tibetanskim posudama i terapija frekvencijama. Veruje se da ove metode pomažu u smanjenju stresa, poboljšanju sna, uravnoteženju energije i podsticanju samoisceljenja. Tako na primer frekvencija od 741 Hz navodno čisti telo od toksina i negativnih energetskih uticaja, frekvencija od 285 Hz pomaže u regeneraciji tkiva i lečenju rana, a frekvencija od 432 Hz, poznata kao „frekvencija univerzuma“, smiruje um, poboljšava koncentraciju i donosi unutrašnju ravnotežu.
