BEOGRAD – U razvoj startap ekosistema u Srbiji biće uloženo 10 miliona evra do kraja 2024. godine i cilj je da do tada broj startapa sa sadašnji oko 200, 300 poraste na 700, rekao je Tanjug predstavnik republičkog Fonda za inovacionu delatnost Mlađan Stojanović.
Stojanović, koji je bio koordinator upravo završenog poziva u okviru programa akceleracije Katapult čiji je cilj da mladim preduzećima obezbedi intenzivno, tromesečno mentorstvo i povezivanje sa investitorima, a na koji je stiglo 150 prijava, kaže da je odabrano njih 19 i da će sa njima 28. marta biti potpisani ugovori.
Najviše prijava se odnosilo na blokčejn i veštačku inteligenciju.
Jedan od pobedničkih startapa radi na aplikaciji koja će studentima omogućiti da nađu privatnog profesora i rezervišu ga u nekoliko klikova, a tu je i ona koja će kompanijama pomoći da saznaju ponašanje kupaca.
Prema njegovim rečima, pobedničkih 19 startapa dobiće ulazne grantove od 20.000 do 50.000 evra u zavisnosti od faze u kojoj se nalaze.
Svaki startap u ranoj fazi, u kojoj još ne ostvaruje prihode, može da računa na 20.000 evra, a onaj u fazi rasta i na 50.000 evra, rekao je Stojanović i dodao da svih 19 pobednika, od trenutka, kada krene faza akceleracije – rad sa mentorima, imaju godinu dana da se prijave za koinvestirajući grant jednak eksternoj investiciji koju uspeju da povuku, odnosno do 300.000 evra.
Među pobednicima je i startap čiji je cilj onlajn prodavnica za kupovinu auto-delova, kao i onaj koji bi trebalo da donosi benefite urbanog baštovanstva stanovnicima gradova, kreirajući mrežu pametnih, automatizovanih bašti i napredne algoritme koji uzgajaju biljke.
Stojanović je dodao da je Srbija malo tržište i da zato programi nisu tematski, otvoreni su za sve oblasti nauke i tehnnologije.
“Ovoga puta najviše startapa smo imali iz blokčejna. Srpski startap ekositem poznat je upravo po blokčejnu. Tu je i veštačka inteligencija. Najveći broj prijava je iz oblasti razvoja softvera, neki kombinuju hardver i softver, tako da imamo i bifokalne naocare bazirane na vestačkoj inteligenciji koje ne stvaraju zamor kod korisnika”, rekao je on.
Među najistaknutijim je i startap koji se bavi izradom protkola za majnig kriptovaluta, što, kako je naveo, podrazumeva softverski kod po kojem se validiraju transakcije u razmeni kriptovaluta.
Kako je rekao, među tih 19 pobednika je i startap koji integriše sve podatke koje se bave internet prodajom, kao i onaj koji razvija međunarodnu platformu za hipoteke i nekretnine.
Podšsku će dobili i projekat NeuroBlast – novi multisenzorski postrehabilitacioni uređaj za kontinuiranu upotrebu u lečenju neurodegenerativnih bolesti.
Polovina dobitnika su već korisnici sredstava Fonda, rekao je on i dodao da su programi zamišljeni da može da se krene od ideje, preko projektnog fininansiranja ranog razvoja, pa do Katapulta programa za pripremu startapova za predstavljanje investitorima.
Sledeći poziv za Katapult je u junu i plan je da godišnje budu organizovana dva, kazao je Stojanović i podsetio da je cilj Fonda da finansira razvoj inovacija.
Na pitanje kako ocenjuje startap ekosistem u Srbiji kaže da startap zajednica pre 10 ili 11 godina kada je Fond počeo da postoji skoro da nije postojala, nije postojao ni izvori finansija na koje je neko mogao da računa.
“Bili smo prvi koji su ponudili finansiranje za projekte, od tada se sitaucija dramatično promenila, imate startapove koji su prošli čitav put. Imate osnivače koji upravo zato mogu da dele znanje i to je jedan od ciljeva Katapulta da se povežu sa onima koji tek počinju”, naveo je on.
Današnja startap zajednica je, kako je naglasio, dinamična pošto ima puno novih startapa, jer se mladi ne plaše da krenu u ovakav težak i rizičan poduhvat, koji tek kasnije postaje interesantan.
Navodi da im je trentuno najveći izazov kako povećati kvalitet startapa kako bi bili konkurentni i na tržištu kapitala kao i kako privući investitore da u njih finasiraju.
Katapult je korak u tom pravcu, da povećavamo kvalitet i vrednost startapa i pomažemo da se lakše dođe do kapitala, rekao je on i dodao da je bio impresioniran kvalitetom prijavljenih startapa.
“To su vrlo često mladi koji su tek završili fakultete, a u prilici su da razviju biznise koji za godinu, dve mogu da vrede i 100 miliona evra”, naveo je Stojanović i dodao da program sprovode u saradnji sa Svetskom bankom i EU.
U prvoj fazi će se dodeliti oko 700.000 evra ulaznih grantova, a nakon toga svaki startap dobija uslovnu priliku da dobije 300.000 evra ako privuče investicije.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
