BEOGRAD – Predloženi rebalans budžeta za ovu godinu usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se, uz određene zamerke, može oceniti povoljno, objavio je Fiskalni savet koji je povećao prognozu rasta srpskog BDP-a ove godine sa 5,5 odsto na blizu sedam procenata.
Predloženi drugi rebalans budžeta za 2021, međutim, razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa, jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra, sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a, naveo je Fiskalni savet u dokumentu “Ocena Predloga rebalansa budžeta Republike za 2021. godinu i preporuke za budžet 2022. godine”.
“Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama. Najveći deo, tj. skoro 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a deficita, čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak (isplate minimalca privatnim preduzećima, neselektivna pomoć građanima i drugo)”.
To znači da se u narednu godinu prenosi fiskalni deficit koji je niži od 1,5 odsto BDP-a, što je dobar temelj za izradu budžeta za 2022. godinu, navode iz Fiskalnog saveta.
To telo zato uz ocenu predloga rebalansa preporučuje vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko dva odsto BDP-a, umesto tri odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom.
“Nešto snažnije smanjivanje fiskalnog deficita u 2022. od prvobitnog plana višestruko je dobra mera ekonomske politike”, ističe Fiskalni savet.
Kako je naveo, makroekonomska kretanja tokom 2021. povoljno su uticala na javne finansije i ovaj “poklon” opravdano je iskorišćen za smanjenje deficita i povećanje javnih investicija.
Fiskalni savet ukazuje da makroekonomska kretanja u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, u 2021. karakteriše brži ekonomski oporavak od očekivanja i snažno ubrzanje inflacije.
“Rast BDP-a Srbije u 2021. verovatno će biti blizu sedam odsto, što je iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (šest odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto). Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja. Međutim, pored povoljnih makroekonomskih kretanja i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou”, naveo je Fiskalni savet.
Vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita, a drugim delom za povećanje javnih rashoda, od čega je više od polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo.
“Iako predloženi rebalans ima određene slabosti, ovakvo prilagođavanje fiskalne politike na izmenjene makroekonomske okolnosti u 2021. ocenjujemo kao načelno opravdano. Predviđeno umanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra posledica je rasta javnih prihoda od 1,7 mlrd evra uz povećanje javnih rashoda od oko 800 mln evra. U odnosu na prvi rebalans iz aprila, predloženi novi rebalans predviđa povećanje prihoda Republike za oko 1,1 mlrd evra (2,2 odsto BDP-a) i relativno malo neto povećanje rashoda od oko 200 mln evra (0,4 odsto BDP-a) – što za posledicu ima smanjenje fiskalnog deficita za oko 900 mln evra (1,8 odsto BDP-a)”.
Usled predviđenog povećanja javnih investicije njihovo učešće u BDP-u biće u 2021. na rekordno visokom nivou od čak 7,8 odsto.
Od toga oko 6,4 odsto BDP-a otpada na tzv. produktivne namene, dok su investicije u vojsku i policiju ostale na nivou oko 1,4 odsto BDP-a koliko je bilo planirano aprilskim rebalansom, kažu u Fiskalnom savetu i ocenjuju da je to i dalje izuzetno visoko, jer druge zemlje CIE izdvajaju oko pet puta manje za te namene od Srbije, to jest oko 0,3 odsto BDP-a u proseku.
Povećanje javnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo Fiskalni savet načelno ocenjuje kao dobru meru fiskalne politike, naročito u okruženju još uvek prisutne zdravstvene krize.
Takođe, navodi da je pojačana izgradnja infrastrukture najjači fiskalni stimulans ubrzanju privredne aktivnosti i da je jedan od razloga za brz privredni rast Srbije u 2021, dok su veća ulaganja u zdravstvo trenutno nesporan prioritet.
Predloženi rebalans formalizovao je dve već usvojene mere fiskalne politike koje nisu bile uključene u prvi rebalans budžeta iz aprila, a reč je o neselektivnoj isplati 20 evra punoletnim građanima (isplata u decembru) i 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do 31. maja 2021. godine (isplaćeno u junu), što je povećalo rashode budžeta u odnosu na aprilski rebalans za skoro 200 miliona evra.
“Neselektivnu pomoć svim punoletnim građanima (i svim penzionerima) Fiskalni savet je u više navrata analizirao i te analize nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije. Davanje finansijskih stimulansa samo vakcinisanim građanima donekle je specifičnije, ali kretanje broja vakcinisanih tokom maja ne pokazuje da je ova mera značajnije uticala na povećanje imunizacije stanovništva”, smatra Fiskalni savet.
Fiskalni savet ocenjuje da su javni prihodi i rashodi kredibilno planirani, a moguće je da fiskalni deficit u 2021. umesto 4,9 odsto BDP-a bude ispod 4,5 odsto BDP-a.
Fiskalni savet navodi da je i prilikom ocene aprilskog rebalansa skrenuo pažnju vladi na manjak transparentnosti u prikazivanju pojedinih rashodnih stavki budžeta.
“Predloženi oktobarski rebalans, međutim, ne donosi unapređenja u ovoj oblasti. I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti – uz već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane”.
Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 mlrd evra, naveo je Fiskalni savet.
Takođe, ukazuje da je, rasprostranjeno neopravdano korišćenje tekuće budžetske rezerve za finansiranje rashoda mimo standardne budžetske procedure.
