Dva psihologa Itan Kros i Igor Grosman su 2014. godine predstavila ideju Solomonovog paradoksa u svom naučno istraživačkom radu. Paradoks je dobio ime po drevnom Izraleskom kralju koji je bio poznat po svojoj pravednosti, svom bogatstvu, mudrosti, obilju žena i konkubina i mirnoći svoje vladavine.
Izvor Solomonove mudrosti sadržan je u priči koja se odnosi na treće poglavlje Prve knjige Careva, koja opisuje kako je Bog došao Solomonu u snu i ponudio mu se da mu ispuni želju. Umesto da traži bogatstvo ili moć, Solomon traži mudrost. Ovaj odgovor je ugodan Bogu, koji mu odgovara dajući mu mudrost zajedno sa bogatstvom, slavom i dugim životom koje nije tražio. Solomon je tako postao najmudriji od svih ljudi. „Dajem ti mudar i pronicljiv um; nikada ranije nije postojao neko poput tebe, niti će se iko poput tebe ponovo pojaviti.”
Legenda iz koje proističe Solomonov paradoks predstavlja jedan od događaja. Najpoznatija Solomonova priča od svih, u kojoj dve žene dolaze ispred njega i obe tvrde da su majke bebe. Solomon traži mač i kaže da je rešenje da se beba preseče na dva dela i da se po jedna polovina dade svakoj ženi. Jedna od žena je podložna ovom rešenju, ali druga protestuje, govoreći da bi radije dala dete nego da ga ubije. Solomon tako utvrđuje da je druga žena detetova majka. Kao i kod većine ljudi, Solomon je bio kratkovid kada je u pitanju njegov sopstveni život i donošenje odluka.
Inspirisani ovim fenomenom Kros i Grosman su predstavili teoriju kako svaki čovek mudrije i trezvenije rezonuje o problemima drugih nego o svojim sopstvenim. Samodistanciranje eliminiše asimetriju sebe i drugog u mudrom rasuđivanju o bliskim vezama kod mlađih i starijih odraslih osoba.
U tri eksperimenta, učesnici su pokazali mudrije rezonovanje odnosno prepoznavanje granica svog znanja i važnost kompromisa i budućih promena, s obzirom na perspektive drugih ljudi o problemima druge osobe u poređenju sa svojim. U studijama 2 i 3, upućivanje pojedinaca da se distanciraju umesto samouranjanja eliminisalo je ovu asimetriju. Studija 3 je pokazala da je svaki od ovih efekata uporediv za mlađe (20-40 godina) i starije (60-80 godina) odrasle osobe. Dakle, suprotno izreci „s godinama dolazi mudrost“, naši nalazi sugerišu da ne postoje razlike u godinama u mudrim rasuđivanjima o ličnim sukobima i da se efekti samodistanciranja generalizuju na starosne grupe. Ovi nalazi naglašavaju ulogu koju samodistanciranje igra u omogućavanju ljudima da prevaziđu sveprisutnu asimetriju koja karakteriše mudro rasuđivanje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
