Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) odlučila je u sredu da zadrži svoju ključnu kamatnu stopu nepromenjenom, uprkos pritiscima predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) da smanji troškove zaduživanja.
Tramp je u sredu ujutru dodatno pojačao pritisak na Fed. Na društvenim mrežama je naveo da su podaci o rastu BDP-a za drugo tromesečje mnogo bolji nego što se očekivalo, i ponovo zatražio smanjenje kamata, prenosi Wall Street Journal.
Odbor za otvoreno tržište Feda glasao je da referentna kamatna stopa ostane u rasponu od 4,25 do 4,50 procenata, koji se primenjuje od decembra. Cilj ovog poteza je da se inflacija obuzda. Dvoje članova odbora izdvojili su se u mišljenju i glasali za smanjenje stope za 0,25 procenata.
Odluka o zadržavanju postojeće kamatne stope bila je očekivana na finansijskim tržištima.
Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) i ostali članovi Fedovog Odbora za otvoreno tržište do sada su odolevali rastućem pritisku Trampa da smanje kamate. Tramp je više puta kritikovao Pauela, optuživši ga i za loše upravljanje renoviranjem sedišta Feda u Vašingtonu, a takođe je tražio niže stope kako bi se smanjili troškovi kamata koje vlada plaća na državni dug.
Zvaničnici Feda ističu da zadržavaju visoku stopu kako bi podigli cenu zaduživanja za sve vrste kredita i time smanjili inflaciju na ciljanu godišnju stopu od dva odsto (u junu je bila 2,7 odsto). Takođe su upozoravali da bi Trampove uvozne carine mogle dodatno podstaći inflaciju, jer bi se trošak tih taksi preneo na potrošače.
Uprkos trenutnoj odluci o zadržavanju kamata mnogi očekuju da će Fed kasnije ove godine ipak sniziti stope. Prema podacima alata „FedWatch“ kompanije CME Group, postoji 58 odsto šanse da do smanjenja dođe u septembru, na osnovu trgovine fjučersima na kamatne stope. Istovremeno, Fed se nije obavezao da će to učiniti u septembru.
Novi podaci o BDP-u pokazuju da je američka ekonomija u periodu april-jun rasla po stopi od tri procenta, čime se oporavila nakon pada u prvom kvartalu. Inflatorni pritisci su takođe bili nešto jači od očekivanih, što je doprinelo rastu prinosa na američke obveznice i jačanju dolara.
Pauel je rekao da više carine počinju da se odražavaju na cene nekih proizvoda, ali da „ukupni efekti“ tih carina tek treba da se sagledaju. On je naveo da postoji „razumna pretpostavka“ da bi uticaj carina na cene mogao biti kratkotrajan i odraz jednokratnog šoka. Ipak, ponovio je da je postojana inflacija i dalje rizik koji mora pažljivo da se prati.
Pauel je takođe istakao da prosečan mesečni rast zaposlenosti u poslednja tri meseca iznosi oko 150.000 radnih mesta, da je stopa nezaposlenosti niska i iznosi 4,1 odsto, a da zarade rastu brže od inflacije. Sve to, po njegovom mišljenju, ukazuje na to da je tržište rada „uglavnom u ravnoteži“ i u skladu s ciljem potpune zaposlenosti.
„Dakle, meni i gotovo celom FOMC-u deluje da ekonomija ne trpi zbog previše restriktivne monetarne politike naprotiv, umereno restriktivna politika i dalje deluje primereno“, zaključio je predsednik Feda.
