BEOGRAD – Antimikrobna rezistencija, odnosno otpornost na antibiotike, jedna je od 10 pretnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava, zbog čega je neophodno povećati svest o racionalnoj upotrebi antibiotika, upozoravaju iz Farmaceutske komore povodom obeležavanja Svetske nedelje racionalne upotrebe antibiotika.
Specijalista farmakoterapije i Savetnik za antibiotike farmaceutske komore Srbije Nikolina Skorupan objasnila je da je jedan od značajnih uzroka rezistencije je nepravilna primena leka.
“Antibiotici se koriste samo onda kada ih lekar propiše, onoliko dugo i na način kako je objašnjeno. Pacijenti koji imaju bilo kakve nedoumice u vezi sa primenom ili čuvanjem antibiotika, ne treba da oklevaju, već da potraže savet farmaceuta”, navela je Skorupan, a saopštila Farmaceutska komora.
Kako bi farmaceuti dali svoj doprinos borbi protiv antimikrobne rezistencije, Farmaceutska komora Srbije uvela je uslugu Savetnika za antibiotika u apoteke širom Srbije.
Ovu uslugu pružaju farmaceuti koji su završili posebnu obuku, nakon čega dobijaju status savetnika i građani ih mogu prepoznati tako što na svojim radnim uniformama nose bedž na kojem piše “Savetnik za antibiotike”.
Skorupan je istakla da se prikladnim savetovanjem verovatnoća nepravilne primene svodi na najmanju meru.
“Kada pacijent dođe u apoteku sa receptom za antibiotik, savetnik proverava da li je pacijent alergičan na lek, da li je propisana odgovarajuća doza leka i dužina trajanja lečenja, kao i da li sme da ga koristi istovremeno sa ostalim lekovima ili suplementima, koje ima u terapiji. Nakon provere i procene da je to bezbedno, farmaceut će izdati lek uz pisano uputstvo i detaljno objašnjenje o načinu primene i čuvanja leka”, objasnila je Skorupan.
Navela je da se antimikrobna rezistencija najčešće javlja kada pacijent počne da se oseća bolje i prestaje sa upotrebom leka ili se dešava kada pacijenti, da ne bi išli kod lekara, počnu da koristi antibiotik koji im je ostao od prethodnog puta, a koji im je tada pomogao.
Primeri iz prakse pokazuju da pacijenti često samoinicijativno prekidaju sa terapijom i ukoliko iskuse neko neželjeno dejstvo antibiotika.
“Razlog može biti da im lek teško pada na stomak, što se može izbeći uzimanjem medikamenta nakon obroka. Prestaje se sa korišćenjem antibiotika i kada se dogodi promena boje urina nakon uzimanja leka. Pacijenti se uplaše da imaju krvi u urinu, a zapravo se radi o bezazlenoj pojavi, koja potiče od boje samog leka”, kazala je Skorupan.
Upzorila je i da brojni suplementi, poput vitamina smanjuju dejstvo antibiotika, te da pacijenti svog lekara treba da obaveste da li ih uzimaju.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
