logo transparend vojvodina uzivo

,

EXPO nam donosi milijardu evra i nove poslove: Ekonomisti MAT-a analizirali direktne, ali i indirektne efekte

SRBIJA – Ovaj događaj, koji nas očekuje za četiri godine, imaće sveobuhvatne ekonomske posledice, i to ne samo u domenu neposrednih pozitivnih efekata organizacije, poručuju analitičari

Specijalizovanu međunarodnu izložbu EXPO 2027, koju će za četiri godine organizovati Beograd, prema očekivanjima posetiće više od tri miliona ljudi, iz 120 zemalja, a ukupni ekonomski efekti premašiće milijardu evra.

Ovakve procene, ali i detaljnu analizu ekonomskih posledica po Srbiju, izneli su nedavno autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), časopisa Ekonomskog instituta.

Ostaje kao nasleđe…

Kako su istakli, vest da je Srbija prošlog meseca izabrana za domaćina izložbe EXPO 2027. je veoma bitna za našu zemlju.

– Događaj će imati sveobuhvatne ekonomske posledice, ne samo u domenu neposrednih pozitivnih efekata organizacije ovog događaja koji će trajati od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, već i za širok krug stejkholdera koji učestvuju u realizaciji, onome što će prethoditi događaju u smislu angažovanja građavinske operative, i onoga što će ostati kao nasleđe izložbe – smatraju ekonomski analitičari MAT-a.

Doduše, oni ističu da nije lako u ovom trenutku tačno utvrditi i kvantifikovati očekivane ekonomske efekte, „jer su rezultati izložbenog poslovanja, osim onih neposrednih, po pravilu, teško merljivi i slabo vidljivi“.

– Opet, nema spora da je njihov multiplikovani uticaj izuzetno pozitivan, a upravo je to efekat koji će Srbija najviše dobiti ovom organizacijom. Efekti organizacije ovakve manifestacije se definišu kao socio-ekonomske promene koje nastaju kao rezultat aktivnosti u oblasti izbložbene industrije – ističu analitičari.

Kako objašnjavaju, pozitivni efekti ne nastaju isključivo pod uticajem aktivnosti koje će se odvijati pod krovom izložbe, već izviru i iz drugih vidova potrošnje koje dotiču druge industrije, a koje se direktno ili indirektno nalaze u relaciji sa izložbom.

– Stoga, ekonomske efekte treba posmatrati šire, kao aktivnosti koje potiču i iz sektora kao što su građevinarstvo, transport, turizam, ugostiteljstvo, maloprodaja i veleprodaja, usluge izgradnje i opremanja štandova, špedicija i skladištenje robe, oglašavanje i komunikacija i slično – navode ekonomisti.

Najšire posmatrano, prema njihovim rečima, ekonomski efekti mogu se raščlaniti na direktne, indirektne i indukovane.

Prihodi od prodaje, izdavanja, izlagača…

Kada se radi o direktnim efektima, oni nastaju kao rezultat neposrednog obavljanja aktivnosti i delatnosti u cilju realizacije ove izložbe. Predstavljeni programi, inicijative i događaji će privući međunarodne i domaće posetioce.

– To će doneti rast prihoda od prodaje robe i usluga, tj od izdavanja prostora, prihodi koji se generišu od strane organizatora, izlagača i posetilaca, prodaje robe i usluga koje su predmet ponude u paviljonima i izložbenom prostoru, kao i svih ostalih prihoda generisanih u sklopu održavanja ovakvog događaja. Tu će doći i do generisanja nove dodate vrednosti, novih fiskalnih prihoda i veće zaposlenosti – objašnjavaju autori MAT-a.

S druge strane, dodaju, indirektni efekti se generišu u okviru podržavajućih delatnosti i ova kategorija podrazumeva ekonomske promene koje će nastati kao posledica potrošnje u drugim povezanim industrijama.

– Drugim rečima, inicijalna potrošnja tokom održavanja EXPO-a, obezbediće i direktne prihode za ugostiteljske objekte, turistički sektor, aerodrom i avio-kompaniju Er Srbiju, špeditere i trnasportne kompanije, telekomunikcioni sektor, rekreativne i turističke lokalitete i slično. Ova kategorija uticaja obuhvata naknadnu ekonomsku potrošnju robe i usluga lokalnih dobavljača koja nastaje upravo kao posledica inicijalne aktivnosti izložbe – ističu analitičari.

Na kraju, indukovani efekti podrazumevaju promene u ekonomskoj aktivnosti koje nastaju direktno ili indirektno kao rezultat potrošnje učesnika na izložbi, a koje u širem kontekstu deluju na lokalnu i nacionalnu ekonomiju.

– U tom smsilu, učesnici EXPO-a će svoje prihode trošiti u lokalnoj zajednici na nepovezane robe i usluge, kao što su hrana, prevoz, rentiranje i stanovanje i realizovanje brojnih drugih potreba. Indukovani ekonomski uticaji, zapravo, predstavljaju ponovnu potrošnju prihoda generisanih po osnovu održavanja same izložbe – navode ekonomisti.

Prema njihovuim rečima, to su multiplikovani efekti potrošnje učesnika izložbe na ekonomiju cele zemlje. Ovi efekti, kako objašnjavaju, nastaju kao posledica sukcesivnih krugova potrošnje, i oni sa svakim novim krugom imaju tendenciju slabljenja.

– Povrh toga, dobro je da će se samo manji deo izbložbenog prostora i paviljona nakon završetka manifestacije prenamenovati. Ostatak će postati moderniji izložbeni prostor Beogradskog sajma koji se preseliti na lokaciju organizovanja ove izložbe. U tome leži bitna ekonomska opravdanost izgradnje velikih kapaciteta koji bi nakon okončanja EXPO-a verovatno ostali bez dovoljnog broja korisnika. Oslobođeni prostor na kome je do sada bio lociran Beogradski sajam koristiće se za druge stambeno-komercijalne sadržaje – kažu analitičari MAT-a.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.