BEOGRAD – Srbija ima dug istorijat predstavljanja na svetskim izložbama, od prvog učešća u Antverpenu 1885. godine, dok se prvim učešćem u punom obimu smatra Svetska izložba u Parizu 1900. godine, podsetio je danas saopštenjem Expo 2027.
U Parizu je paviljon u tradicionalnom srpsko-vizantijskom stilu projektovao Milan Kapetanović, u saradnji sa arhitektom Miloradom Ruvidićem, a za potrebe izložbe poručena je slika „Krunisanje cara Dušana“, koju je naslikao Paja Jovanović, rečeno je u saopštenju.
Kako je navedeno, slika je nagrađena zlatnom medaljom, dok je Expo plaketu za pronalazak analognog hidrauličnog računara za rešavanje diferencijalnih jednačina, hidrointegratora dobio matematičar Mihajlo Petrović Alas, a izum se smatra pretečom savremene kibernetike.
Iz Expo 2027 su podsetili da je na Svetskoj izložbi Expo u Parizu 1937. godine, u duhu tada narastajućeg fašizma, „bio je i jugoslovenski paviljon kao jednostavna građevina monumentalne neoklasične retorike“.
„Jugoslaviju je trebalo predstaviti kao vitalnu i progresivnu državu, a Jugoslovene kao drevnu naciju sa bogatim kulturnim varijetetima, pa je i konstrukcija nacionalnog paviljona bila u skladu sa ovim principima“, napomenuto je u saopštenju.
Kako je navedeno, „planirano je da u paviljonu budu postavljene skulpture iz ‘Vidovdanskog ciklusa’ Ivana Meštorovića, ali zbog sukoba umetnika sa vođama delegacije do toga nije došlo“.
Iz Expo 2027 su podsetili da je tada arhitekta nemačkog paviljona bio je Albert Šper, a sovjetskog Vera Muhina, dok je u španskom paviljonu Pablo Pikaso izložio svoju sliku „Gernika“.
„Na prvom velikom posleratnom Expo 1958. godine u Briselu, socijalistička Jugoslavija ostvaruje zapažen nastup sa fenomenalnim paviljonom koji je projektovao zagrebački arhitekta Vjenceslav Rihter. Paviljon projektovan u skladu sa najmodernijim tendencijama tadašnje svetske arhitekture izazvao je opšte oduševljenje posetilaca“, ocenio je Expo 2027.
Kako je istaknuto, „sazdan od gvožđa i stakla objekat je predstavljao modernizam jugoslovenskih ideja, a snažna sajla držala je šest čeličnih lukova koji su predstavljali šest jugoslovenskih republika“.
„Naša zemlja dobila je Zlatnu medalju Expo za paviljon, a objekat je po završetku izložbe prodala Belgiji, i danas se koristi kao srednja škola u belgijskoj opštini Vevelgem u Zapadnoj Flandriji“, rečeno je u saopštenju.
Iz Expo 2027 su dodali da je „isto bilo i sa jugoslovenskim paviljonom izgrađenim za potrebe Svetske izložbe u Montrealu 1967. godine koji je prodat za jedan dolar, kako bi se izbegli troškovi njegovog rasturanja i transporta“.
„U paviljonu koji je predstavljao arhitektonsko delo Miroslava Pešića prikazane su razne scene urbanog života socijalističke federalne države, prirodni pejzaži, istorijski predmeti, drevne građevine i slično“, napomenuo je Expo 2027.
U saopštenju se podseća da je u Vankuveru 1986. godine paviljon autora Milana Pališaškog predstavio stvaralačku sintezu koja objedinjuje jugoslovenski identitet, a izrada logotipa pod nazivom „Čovek u kretanju“, bila je poverena slikaru Vladimiru Veličkoviću, članu umetničke grupe Mediala.
„Po raspadu Jugoslavije, Srbija je prvi samostalni nastup imala na Expo 2010 Šangaj gde je na posetioce poseban utisak ostavio naš paviljon sa fasadom u stilu tradicionalnog pirotskog ćilima“, podsetio je Expo 2027.
Kako je navedeno, arhitekte Natalija Miodragović i Darko Kovačev „poveli su se idejom da kroz razigranu fasadu provuku motiv koji je Srbiju, više od jednog veka ranije, predstavio na izložbi u Parizu – pirotski ćilim“.
„Preko milion posetilaca obišlo je paviljon Srbije, a posetioci su stajali u redu kako bi dobili srpski pečat u svoj Expo pasoš. Nakon Šangaja, Srbija je imala veoma zapažen nastup na EXPO 2015 Milano na kome je učestvovalo mnoštvo domaćih kompanija“, podseća se u saopštenju.
Expo 2027 je saopštio da je „Vinčanska kultura“ inspirisala nastup Srbije u Dubaiju 2020. godine, čiji je paviljon bio „osmišljen kao svojevrsna vremenska kapsula, koja povezuje zaostavštinu neolitske vinčanske kulture sa digitalno naprednom i modernom Srbijom“.
Kako je navedeno, paviljon je bio u potpunosti digitalizovan i pružao je mogućnost virtuelnog putovanja kroz različite realnosti, epohe i prostore.
„Pod sloganom ‘Srbija stvara ideje -inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost’, naša zemlja se brojnim posetiocima na ovoj izložbi predstavila kroz više od 150 različitih manifestacija sa ciljem da se prikaže kao moderna, inovativna zemlja, atraktivna za razvoj trgovine i turizma“, zaključeno je u saopštenju.
Pročitajte još:
