NOVI SAD – Do početka ovogodišnjeg 21-og Exit festivala u Novom Sadu ostalo je manje od mesec dana. 7. jula otvoriće se festivalske kapije na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde će početi da pristižu fanovi iz svih delova sveta! U ovom trenutku Exit hrabro korača ka novim rekordima, a Sanjin Đukić, član Upravnog odbora i direktor PR-a Exit-a, kaže da su očekivanja od ovogodišnjeg festivala velika.
Približava nam se 21. Exit, da li je ovogodišnji program kompletiran ili će biti još nekih iznenađenja?
„U sledeće dve nedelje ćemo objaviti još imena i još bina. Generalni plan je da 17. juna sve zaokružimo. Još smo u nekim bukinzima, ali popunjavamo sve, stigle su neke potvrde i za Fusion i za neke druge stejdževe, tako da će biti toga još. Sada ubacujemo u dve – tri brzine više i prema ovim planovima koje smo danas složili, ima dosta toga što još moramo objaviti“.
Da li je posećenost prošlogodišnjeg Exita nadmašila vaša očekivanja i koliko je bilo teško prevazići probleme uzrokovane pandemijom, s obzirom da ste prvi festival koji je otvorio vrata posetiocima?
„Kada se ukazala mogućnost da imamo festival u obliku kakvom ga ljudi poznaju, to bio jako bitan momenat. Nismo hteli da radimo kompromisni festival, to nije u našim genima. Možemo raditi iskučivo festival koji izgleda kao Exit, ima ukus Exita i liči na Exit, ali prošle godine je bilo dosta uslova koje smo morali zadovoljiti, a posebnu ozbiljnost je preduzela organizacija. Taj nivo kako smo pristupili tome je bio iznad svih mojih iskustava koje sam imao u životu. To je nešto što ja ne bih hteo više ponoviti, ali smo shvatili u jednom trenutku da moramo svi zajedno raditi da bi se on dogodio. Kad si prvi, a mi smo bili prošle godine prvi u Evropi i jedni od prvih na svetu, to može biti plus, može biti minus. Mi smo nekako napravili da bude plus. Dobar deo sveta je bio zatvoren, i bilo je puno ljudi iz država koje su bile zatvorene, na primer Francuza“.
„Prvi put nakon 2008. godine prošle godine broj stranaca je bio veći od publike Srbije, što samo govori da smo ih uspeli privući u Novi Sad, u Srbiju, i pokazati da ovde postoji grupa ljudi koja može napraviti potpuno bezbedan događaj. Ja bih rekao da je prošlogodišnji festival bio u skladu sa našim očekivanjima kada se festival približio, ali se taj odgovor menjao mesec dana ranije, dva meseca ranije, jer nisi znao šta očekivati, ali kad smo shvatili da će se sve skupa otvoriti to je bio fenomenalan osećaj. I zapravo je bilo najbitnije da kada prođete sva testiranja i procedure, kad uđete na našu kapiju, da je to Exit kakvog poznajete. Tu nije smelo biti kompromisa i tu smo uspeli, a da se u isto vreme ljudi osećaju sigurno“.
Exit opstaje više od dve decenije. Koliki je izazov biti bolji svake naredne godine, da li će biti nekih novina na ovogodišnjem Exitu i da li planirate proširenja u neke nove gradove?
„Festivalska industrija se ubrzano menja proteklih godina i svaka godina je izazov za sebe. I ova pandemija je donela neke nove zakonitosti u poslu i nove uslove. Zapadnoevropski festivalski svet, koji je naša konkurencija proteklih godina, je postao veći, brži, moćniji i finansijski superioran, to su ulaganja od stotinu hiljada eura, milioni koji se daju na hedlajnere, to su budžeti koji se ne mogu uporediti sa našima i nama je uvek izazov napraviti festival koji je rasprodat, a ove godine ponovo idemo prema tome. Svaki put kad prođem kroz ta naša famozna vrata Exita ja imam utisak da na festivalu kojeg sad već dobro poznajem vidim nešto novo“.
„Ove godine smo napravili prilično hrabar korak prema novim imenima, recimo na Dance Areni, zatim imamo jedan progresivni momenat na No Sleep-u, pa Nick Cave… Koliko god se Cave ljudima čini zicer, iako ima puno publike ovde, odlučiti da ga dovedemo u vreme kada se većina festivala pokušava podmlađivati publikom i zvukom, je jedan hrabar korak. Pa imamo Calvina Harrisa koji je rekao da želi doći na Exit, to je ozbiljan izvođač, koji košta milion, a mi ga nismo platili toliko, dolazi ovde svirati i nastupati zato što je hteo doći na Exit i to je ta snaga našeg festivala. To znači da je Exit i dalje globalno relevantan, a smatram i da je lineup jako hrabar ove godine. Imamo Napalm Death na Mainu, Fusion nam je opet super, imamo bine koje se šire, Trap Beats bina postaje ozbiljna festivalska bina, biće još iznenađenja, recimo za No sleep, to je bina koja čeka neku promenu“.
Koliki je značaj Exita za turizam i promociju Novog Sada i Srbije i da li ste zadovoljni odzivom i prodajom karata?
„U ovom trenutku mi hodamo velikim koracima prema novim rekordima, mi svake godine nešto preuredimo na festivalu i dodamo još nešto prostora da možemo prodajne dnevne brojke pomerati, ali interes je veći nego prošle godine, nemamo ove godine čekiranja i testiranja i nadam se da ih nećemo više ni imati“.
„Što se tiče tih nekih učinaka Exita koji ostavlja u nekom ekonomskom pogledu i PR pogledu ja nisam iz Novog Sada, nisam čak ni iz Srbije, već iz Zagreba i u mojoj glavi je Exit toliko neizostavan deo Novog Sada, kao i Tvrđava i Dunav i neki jako prepoznatljivi simboli iz sadašnjosti i prošlosti i budućnosti grada. I možda tu mogu dati onako jedan svež pogled na celu situaciju, jer imam drugačiju perspektivu. Meni su Exit i Novi Sad apsolutno jedno. Mi imamo festivale u drugim gradovima i državama i svaki od njih nastoji imati neku svoju ličnost, neke svoje karakteristike. Na primer, Sea Dance i Sea Star su sestrinski festivali, oni su kao neka Exitova deca koja će narasti, biće jedan dan veliki i moćni i svaki će imati neke svoje karakteristike, kao neka osoba, ali Exit će uvek biti broj jedan, od Exita apsolutno sve kreće“.
Ove godine vidimo puno novih premijernih imena na Exitu, kao i to da je primetno povećan gitarski zvuk. Koliko je važno osluškivanje publike i praćenje trendova i koliki je izazov ponuditi raznovrsnost, ali i ostati prepoznatljiv i zadržati svoj lični pečat?
„Naša prošlogodišnja istraživanja su pokazala da je prosek godina na Exitu bio 26,1, dakle mi moramo ići u korak sa tim što slušaju ljudi koji imaju 26,1 godinu, i tu godinu više manje. Naša cilja grupa su te srednje dvadesete, dakle mladi studenti, mladi ljudi koji rade ili još traže posao, dakle neke srednje dvadesete godine koje puno izlaze. Definitivno moramo osluškivati ono što oni žele. Naš zvuk se dosta menja proteklih godina. Trap, kao neki globalno dominantni zvuk se sve više pojavljuje u glavnim ulogama na festivalima. Pojavljuje se na Trap bini, koja će verovatno za jedno dve – tri godine postati ozbiljno velika bina, možda čak kao Fusion po nekoj brojnosti, možda ćemo joj naći i neko novo mesto, ali jednostavno moraš slušati šta ti tvoja publika govori“.
„Više bendova koje ta ekipa dvadeset i neke sluša donose neku suštinsku promenu, jer Exit je jedno od mesta u Srbiji i regionu gde jedino možete videti neke umetnike. Ove godine imamo Masked Wulfa, koji je globalni fenomen, Calvina Harrisa, Iggy Azalea, neke izvođače koji će jako teško i jako retko doći na neki solo šou. Mi jednostavno moramo mladoj publici iz ovih krajeva omogućiti da ih vide. Pitamo ih šta vole slušati, radimo ankete za vreme festivala, pitamo ih kako reaguju na razne žanrove, na kraju krajeva mi kroz neke naše kampanje gde isprobavamo različite stvari vidimo kako naša publika reaguje na naše trap, tehno lineup-e, na kraju krajeva i taj gitaristički deo koji je ove godine prilično interesantan i dosta hrabar sa Sepulturom na Mainu, Napalm of Death-om, Cave-om, mi tu zapravo isprobavamo jer ja sam potpuno siguran da postoji i dan danas puno mlade ekipe koja sluša te bendove. Nisu svi otišli u trap. On globalno dominira i u ovim krajevima je izrazito jak, ali nisu ljudi prestali da slušaju gitarističke bendove, naprotiv, Buč Kesidi je najbolji primer, to je danas prilično hrabro“.
Guardian, The New York Times, CNN i BBC svrstavali su Exit u najbolju manifestaciju na svetu, a čuveni britanski magazin NME nominovao ga je za najbolji festival. Koliko vam to imponuje i daje podstrek da budete još uspešniji?
„Jako, mi to sve gledamo. Mi Exit prečesto uzimamo zdravo za gotovo, ljudi se retko pitaju šta bi bilo da tog Exita nema, koliko bi zapravo naši životi bili uskraćeni za tu veliku avanturu. Napolju se ti jako boriš za svaku sekundu etra, svaki pregled, svaki klik i onda kada dođe jedan NME i kada te tako neko velik izlista, a izlista te zato što si mu interesantan i želi te preporučiti svojim milionskim čitaocima, to znači mnogo i to je reklama koju ti ne možeš platiti. Takve stvari mi ne plaćamo“.
„Nama svake godine dolazi mnogo novinara i onda mi njima predstavimo i grad i Tvrđavu, jer da bi osetio Exit u punom sjaju, moraš osetiti i Novi Sad i Srbiju. Ovde postoji određen osećaj ludila, galame, buke i prašine i mislim da taj ukupan utisak koji ljudi ponesu sa festivala im govori da je ovo ozbiljno relevantno. Mislim da je očito da radimo ozbiljan posao sa budžetima koji su mnogo manji u poređenju sa budžetima svetskih festivala. Mi sa mnogo manjim budžetom imamo 50.000 ljudi gore, i više i kada CNN, NME, Guardian da je Exit festival koji morate posetiti ovog leta to je satisfakcija na nivou cele organizacije i meni lično“.
Kako izgleda saradnja sa najvećim muzičkim imenima današnjice i da li je energija taj pokretač koji ih iznova vraća na ovaj festival?
„Postoji niz izvođača sa kojima smo uspeli napraviti neku saradnju, recimo to je Calvin Harris sada, imamo jako dobre odnose sa mnogo agenata i izvođača, sa Maceo Plexom radimo NFT, sa Satorijem smo imao prilično jaku saradnju prošle godine, Maria May je trebala gostovati na ovom panelu pa je bila sprečena, ona je agentica Davida Guette i ozbiljno velikih izvođača. Na kraju krajeva to se vidi i kroz njihove izjave, na primer videli smo kako je Guetta prošle godine bio oduševljen nastupom, on uvek ima jako dobre komentare na račun Exita, Novog Sada i Srbije, a sve to je rezultat nekih odnosa koje gradimo jako dugo. Meni je jako upečatljiv bio onaj video kad Prodigy pitaju koji im je najbolji festival i on nabraja i onda kaže ima jedan festival i onda krene o nama, meni je to super jer koliko god ti sa izvođačima bio u poslovnom odnosu veliki značaj ima privatni utisak koji ponesu odavde“.
„Dva puta smo bili festivalski šampioni Evrope, osvajali smo brojne nagrade, puno velikih ljudi je prošlo kroz našu kapiju, masa velikih svetskih bendova, puno Tour menadžera koji vole doći. Ta luda zabava i emocija koju ponesu ne može se baš puno folirati. Ta povezanost sa umetnicima nije puko odrađivanje, a čim se oni vraćaju to je jako lepo. Kao da si napravio super žurku koja se svima svidela i na kraju ti svi zahvaljuju i žele doći ponovo i to je poenta. Raditi sa bendovima i osigurati da njihov tehnički rajder funkcioniše na Exitu i je izazov, jer kad dođu na Tvrđavu nakon svetskih festivala pitaju se kako mi ovo uspevamo izvesti, ali mi to uspemo i onda kad u nekim nemogućim uspete napraviti da funkcioniše onda su oni oduševljeni“, zaključuje Sanjin Đukić.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
