BRISEL – Evropska unija će u idućih nekoliko nedelja razgovarati o tome da li treba zajednički da pozajmi više novca kao odgovor na izazove koje je uzrokovao ruski napad na Ukrajinu, najavio je danas evropski komesar za ekonomiju Paolo Ðentiloni.
Francuska i Italija se zalažu za to da EU zajedno pozajmi više gotovine kako bi se izborila s naglim povećanjem potrošnje na odbranu i smanjila veliku zavisnost Evrope od ruskih energenata, povrh iznosa od 800 milijardi evra (879,52 milijarde dolara) koji je već dogovoren u okviru fonda za oporavak od pandemije.
„Predloge ove vrste izneli su poslednjih nedelja neki evropski lideri“, rekao je Ðentiloni u video obraćanju na jednom seminaru koji je organizovao Univerzitet Oksford, prenosi Rojters.
Nemačka, Holandija, Austrija i druge zemlje protive se takvom novom zaduživanju, pri čemu ističu da je ekonomski uticaj rata u Ukrajini još uvek nejasan i da je od 800 milijardi evra iz fonda za oporavak do sada isplaćeno samo 74 milijarde.
Taj fond je osnovan prošle godine kako bi se sprečile velike razlike u ekonomskom razvoju između zemalja evrozone kao posledica pandemije, budući da vlade pojedinih članica koje su već jako zadužene ne bi mogle da pozajme dovoljno sredstava za finansiranje ekonomskog oporavka kao one čiji je dug nizak.
Francuska tvrdi da je rat u Ukrajini, kao i pandemija, egzogeni (spolja izazvan) šok koji će imati različit uticaj na zemlje EU, stvarajući ponovo rizik od pogoršanja ekonomskog jaza.
„Da li će zabrinutost zbog povećanja razlika među državama članicama, posebno u evrozoni, ponovo dovesti do odluke o zajedničkom zaduživanju? Prerano je sa sigurnošću reći“, kazao je Ðentiloni.
Dodao je da smatra da će se stvarna diskusija o tome održati za nekoliko nedelja kada bude jasnija slika o ekonomskim uticaju ove krize, ali da ta tema ne sme da se isključi iz dnevnog reda.
Evropska komisija bi u maju trebalo da predstavi nove ekonomske prognoze za blok koji čini 27 zemalja, a koje će biti osnova za navedeu diskusiju.
Ðentiloni je takođe rekao da će sam obim novih investicionih potreba nastalih zbog rata u Ukrajini verovatno imati uticaj na fiskalna pravila EU koja se sada razmatraju, kao i na potencijal za novo zaduživanje EU za te namene.
„Jačanje naših odbrambenih sposobnosti zahtevaće značajna ulaganja u našu industrijsku i tehnološku bazu. To zahteva fiskalna pravila koja će omogućiti veću podršku finansiranju industrijske i tehnološke baze i potencijalno nove alate na evropskom nivou“, zaključio je Ðentiloni.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
