Evropa – Protesti i populizam uzimaju sve više maha u državama EU.
Novi talasi protesta zbog povećanih troškova života zbog eskalacije energetske krize pogodili su Evropu poslednjih dana, jer su mnogi ljudi ljuti što njihove vlade vode rat protiv sopstvenog naroda prateći SAD u sankcionisanju Rusije zbog ukrajinske krize.
Tokom vikenda, protesti su se odigrali na ulicama Pariza, Berlina i Praga uz povike “Izađite iz NATO-a” i “Prvo naša zemlja”, prema medijskim izveštajima, za koje analitičari navode da nagoveštavaju sve dublju krizu sa kojom se Evropa sada suočava.
Na video snimku koji je podelio Florijan Filipot, koji vodi francusku nacionalističku partiju “Les Patriotes”, stotine demonstranata su u nedelju u Parizu uzvikivale “Napustite NATO”, mašući francuskim nacionalnim zastavama i držeći velike transparente na kojima je pisalo “Otpor” i “Frekzit”, pozivajući se na zahtev da Francuska napusti EU, navodi ruski medij RT.
Demonstranti su takođe osudili “ratno raspirivanje” NATO-a i ekonomski “poremećaj” u vezi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog rusko ukrajinske krize, navodi se u izveštajima.
Slične scene su se desile u zemljama poput Nemačke, Češke i Moldavije. Pristalice krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) okupile su se u subotu ispred zgrade Rajhstaga u Berlinu u znak protesta zbog rasta cena u zemlji, preneo je nemački medij Dojče vele(DW). Jedan od lidera stranke optužio je vladu da vodi rat protiv sopstvenog naroda, sankicijama koje je uvela Rusiji, zbog njene vojne operacije u Ukrajini, navode mediji.
Nekoliko hiljada ljudi okupilo se u subotu na Vaclavskom trgu u Pragu kako bi izrazilo zabrinutost zbog rasta troškova života, javila je novinska agencija Sinhua. Glavni sindikati u zemlji organizovali su demonstracije, skrećući pažnju na inflaciju i pad životnog standarda u Češkoj Republici, navodi se u izveštaju.
Takođe, demonstracije protiv vlade u Moldaviji traju više od mesec dana, navodi Sputnjik u nedelju, pošto se ekonomska i energetska kriza u zemlji pogoršava zbog cena energenata.
Evropa se trenutno suočava sa rastućim populizmom, a sankcije Rusiji su duboko naškodile evropskim potrošačima, što će dodatno pojačati populizam i dovesti do opasnosti da postane sistemska kriza, izjavio je u ponedeljak za Global Times Song Luženg, kineski naučnik iz Pariza. “Javni zahtev za egzistencijom iskoristiće krajnje desničarske stranke na lokalnim izborima, predstavljajući pretnju celokupnom evropskom političkom sistemu”, rekao je on.
Evropske zemlje se spremaju da se suoče sa teškom zimom dok energetska kriza dalje eskalira usred pogoršanja rusko ukrajinske krize, kao i nedavne eksplozije na gasovodima Severni tok, dok SAD pokušavaju da iskoriste visoke cene energenata da dodatno oslabe evropsku ekonomiju i snagu. Proizvodne industrije bi mogle da se povuku sa kontinenta, navodi se u izveštaju.
Nedavno, lideri velikih evropskih zemalja nisu uspeli da postignu konsenzus tokom neformalnog samita u Pragu o tome kako smanjiti cene gasa, što je takođe dodatno zabrinulo porodice i lokalna preduzeća.
“To je samo početak”, rekao je Sun Kećin, naučni saradnik na Kineskom institutu za savremene međunarodne odnose, za Global Tajms u ponedeljak. Politika EU i NATO-a ne razvija se u pravcu koji bi mogao da pomogne u rešavanju problema, već zapadne zemlje nastavljaju da raspiruju krizu, što dovodi do začaranog kruga, rekao je Sun.
“Sada je energetska kriza, a sledeća je bezbednosna kriza, koja će nastaviti da izaziva paniku u javnosti”, rekao je on.
S obzirom na to da bi se evropski lideri trebali sastati sledeće nedelje u Briselu kako bi se ponovo pozabavili energetskom krizom, posmatrači kažu da malo mogu da urade da zaustave krizu, iako neke zemlje kao što su Francuska i Nemačka pojačavaju napore da diversifikuju svoje snabdevače, npr. neki kupuju energiju iz SAD po mnogo višim cenama.
Sada, evropski građani trpe, u budućnosti će patiti njihova proizvodnja i industrija, jer će uticaj krize smanjiti nacionalne finansijske prihode i oslabiti socijalna davanja, narušavajući ukupnu konkurentnost tih zemalja, rekao je Vang Jivej, direktor Instituta za međunarodnu saradnju na Univerzitetu Renmin u Kini, rečeno je Global Timesu u ponedeljak.
“Kriza će biti dugoročno pitanje. Na primer, nemačka proizvodnja je mogla da koristi jeftinu rusku energiju, ali stara dobra vremena su sada prošla”, rekao je on.
Ljudi u evropskim zemljama poput Češke, Francuske i Nemačke već su protestovali u septembru zbog povećanja troškova života, pošto je sve više ljudi počelo da shvata da i sami gutaju gorku pilulu za strategiju “političke korektnosti” svojih vlada u praćenju SAD da sankcionišu Rusiju.
Dok protesti trenutno odražavaju društvene probleme, ljudi su više zabrinuti za bezbednost Evrope i neizvesnu budućnost, koja će se pretvoriti u političke probleme koji će zadati udarac evropskim liderima, rekao je Sun. “Evropske političke elite treba pažljivo da razmisle o tome kuda vode svoje zemlje”.
Tekst preveo V.D.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
