Sa izbijanjem rata u Ukrajini odnosi između Rusije i Zapada došli su do tačke pucanja.
Energetska zavisnost Evrope od Rusije postala je toliko goruća tema, da su mnogi čelnici zemalja EU u više nego panici. Konačan cilj je ili pronaći alternativne izvore gasa i nafte ili smanjiti potrošnju, pa s tim u vezi i predlozi pojedinih zemalja mogu da se nazovu ekstremnim.
Sa zaoštravanjem odnosa dveju strana počelo je i međusobno udaljavanje od uvoza gasa, nafte i uglja iz Rusije. I dok to Americi nije veliki problem, za Evropu je u ovom momentu možda veći nego bilo šta drugo.
Kongres SAD je u četvrtak jednoglasno glasao za usvajanje zakona o zabrani uvoza ruskih energenata, ali ako se uzme u obzir da je udeo trgovine energentima sa Rusijom u ukupnom obimu samo 0,7 odsto, jasno je da je Americi ovaj potez lako pao. Pored toga i same SAD su veliki proizvođač fosilnih goriva te će se ova rupa lako popuniti.
S druge strane, u Evropi je potpuno druga priča. Zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata je daleko veća. Prošle godine EU je, prema podacima IEA (Međunarodne energetske agencije) dnevno uvozila 380 miliona kubnih metara gasa iz Rusije, što čini 45 odsto ukupnog evropskog uvoza energenata i skoro 40 odsto ukupne potrošnje.
Tako zemlje članica EU povlače ovih dana i nedelja poteze koji su indikativni da je počelo njihovo smanjivanje zavisnosti od Rusije. U sklopu najnovijeg paketa sankcija svih 27 članica EU je potpuno zabranilo uvoz uglja iz Rusije. Pored toga mnoge članice traže alternativna rešenja, bilo to u povećanju proizvodnje unutar granica sopstvene države, bilo u sklapanju novih partnerstava na tržištu energenata ili povećanju obima trgovine sa trenutnim.
Takođe, u poslednje vreme se sve više pominje, makar u slučaju Nemačke, ograničavanje potrošnje i grejanja i struje u domaćinstvima kako bi se ublažio šok koji će neminovno uslediti sa prekidom uvoza iz Rusije.
10 predloga IEA
Međunarodna energetska agencija je nedavno objavila svojih 10 predloga za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa u kojima je stavljen akcenat na ublažavanju posledica koje bi usledile nakon radikalnog raskida ugovora o trgovini energentima.
Prema njihovoj računici ukoliko bi se svih 10 predloga usvojilo uvoz ruskog gasa bi već do kraja ove godine bio manji za oko 30 odsto.
Predlozi su sledeći:
Ne potpisivati nove ugovore sa Rusijom kako bi se omogućila veća raznovrsnost snabdevača;
Zameniti ruski gas sa onim iz alternativnih izvora; uvesti obavezne minimalne rezerve gasa u skladištima;
Ubrzati razvoj novih projekata u oblasti održivih izvora energije;
Maksimizovati proizvodnju energije iz nuklearki i biogoriva;
Uvesti kratkoročne poreske olakšice kako bi se ranjivi potrošači zaštitili od visokih cena;
Ubrzati zamenu svih gasnih bojlera sa toplotnim pumpama;
Povećati energetsku efikasnost u zgradama i industriji;
Podstaći smanjenje prosečne temperature u domovima za jedan stepen;
Povećati fleksibilnost energetskog sistema;
Nemačka i Katar potpisali sporazum
Krajem marta meseca Nemačka i Katar su sklopili dugoročno partnerstvo. Na sastanku nemačkog ministra privrede Roberta Habeka i katarskog emira Šeik Tamim bin Hamad al-Tanija prisustvoali su ipredstavnici nemačkih kompanija koji su počeli da potpisuju ugovore sa tamošnjim partnerima.
Habek se, takođe, sastao sa katarskim državnim ministrom za energetiku Saadom Šeridom Al Kabijem u Dohi, sa kojim je takođe razgovarao o energetskim odnosima i saradnji.
Italija i Alžir počinju saradnju
Italija i Alžir su potpisali sporazum o jačanju energetskih veza, i dodatnom izvozu energenata iz severnoafričke zemlje u Italiju.
Italijanski premijer je nakon sastanka sa alžirskim predsednikom Abdelmadžidom Tebunom najavio i potpisivanje još jednog sporazuma.
Dragi je istakao da su sporazume sa Alžirom sklopile dve vodeće kompanije, “Eni” i “Sonatraš” i dodao da je Italija spremna da radi sa Alžirom na razvoju obnovljive energije i energije vodonika.
Grčka počinje istraživanja
Grčka će ubrzati projekte istraživanja gasa u dogovoru sa privatnim investitorima, izjavio je juče premijer Kirijakos Micotakis.
Premijer Micotakis rekao je da zemlja ima cilj da do 2023. godine ima jasnu predstavu o tome da li ima rezerve gasa koje bi mogla da iskoristi, kao i da ima naznake potencijalnih rezervi gasa, što vladu čini “optimističnom”, prenela je agencija Rojters.
“Ako imamo značajne rezerve gasa, naš uvoz ćemo zameniti našim nacionalnim bogatstvom”, poručio je grčki premijer na sastanku sa komisijom zemlje za ugljovodonike i rukovodiocima energetske industrije.
Iz Slovačke smanjene porudžbine
Dnevne porudžine za isporuke ruskog gasa Slovačkoj preko Ukrajine pale su danas, pokazuju podaci slovačkog gasnog operatera TSO Eustrim, prenosi Rojters.
Nom inacije za isporukama ruskog gasa preko graničnog konektora Velke Kapusani iznosile su oko 608.221 megavatsati (MWh) dnevno, što je znatno manje od oko 823.912 MWh dnevno koliko je zabeležno u ponedeljak, pokazuju podaci.
Prilagoditi potrošnju
Nemački institut za ekonomska istraživanja (DIW) nedavno je naveo nekoliko predloga za smanjenje zavisnosti od Rusije. Sa jedne strane oni su predložili veći uvoz tečnog prirodnog gasa iz Noreške i Holandije, a sa druge strane racionalizaciju potrošnje tj. mere štednje kojih bi trebalo da se pridržavaju i industrija i domaćinstva.
Ona bi trebala da se slabije greju i troše daleko manje tople vode nego što su navikla, stoji u saopštenju DIW, a industrija bi trebala da se okrene alternativnim izvorima energije (biomasi i uglju). U slučaju da je industrija spreman da se odrekne dela proizvodnje,
Domaćinstva treba da slabije greju i troše manje tople vode nego što su navikla, a industrija da više energije uzima iz struje, uglja ili biomase. Ekonomisti instituta procenjuju da industrija potrošnju gasa može da smanji i do trećine, mada uz žrtvovanje dela proizvodnje.
Brza obustava uvoza zahteva i brzu korekciju potrošnje koja prema procenama DIW treba momentalno da se smanji između 18 i 26 odsto.
Šef savezne agencije za gas Klaus Miler je takođe istakao da bi sa obustavljanjem uvoza morala da bude ograničenja potrošnja svakog pojedinca.
“U slučaju nedostatka gasa u svakom slučaju ne bi moglo da se pravda korišćenje saune, naglasio je Miler”, dodajući da bi ograničenja prvo krenula od većih samačkih stanova.
Koliki je ceh energetskog šoka?
Prema dosadašnjim proračunima, raskidanje energetskih veza sa Rusijom bi stanovnike EU mnogo koštao. Na primer, u Francuskoj koja se oslanja 17 odsto na ruski gas i 13 odsto na njihovu naftu, energetski šok koji bi usledio bi stanovnike koštao između 70 i 105 evra.
Sa druge strane, u Nemačkoj koja 55 odsto zavisi od gasa i 34 odsto od nafte, dodatan godišnji trošak stanovnika te zemlje bi e kretao od 100 do 900 evra.
Neke države EU, poput Francuske, Italije i Španije, ovu meru bi platile sa 0,15 do 0,20 odsto smanjenja BDP, ali neke koje mnogo zavise od ruskih energenata, poput Češke, Slovačke, Bugarske, Litvanije ili Finske, čak sa pet odsto.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
