Iako u različitim društvima postoji i praksa poligamije, ljudi su uglavnom monogamni. Savremena kultura promoviše ideju da svaka osoba treba da pronađe svoju “srodnu dušu” ili “jednog” idealnog partnera s kojim će provesti čitav život.
Savremena monogamna kultura se počela oblikovati pre otprilike 1000 godina. Ova sklonost monogamiji nije oduvek bila prisutna među ljudima i njihovim precima, uključujući druge primatske vrste kojima i mi pripadamo. Ova promena se može pripisati potrebama za sigurnošću, zaštitom potomstva i opštim zdravljem.
Da li se ovde radi o polno prenosivim bolestima?
Kako je veličina grupa rasla među ljudskim društvima, od desetina ljudi do stotina njih, povećao se rizik od pojave polno prenosivih bolesti. Koristeći demografske podatke i podatke o bolestima, nedavna studija otkriva da kada društva postanu veća polno prenosive bolesti postaju endemska (redovna pojava) u populaciji. Eksperti smatraju da je opasnost od porasta polno prenosivih bolesti uticalo na društveni pritisak da ljudi postanu monogamni.
Naše društvene norme nisu se razvijale potpuno izolovano od onoga što se dešavalo u našem prirodnom okruženju. Kako se razvijala privreda, razvijala su se i društva, te bi prema istraživanju, neplodnost koju izazivaju polne infekcije kao što su hlamidija i gonoreja postala previsoka. Tretmani za ova stanja tada nisu bili dostupni. Infekcije su, dakle, uticale na ono što je sada društvena norma, da se opredelimo za samo jednog partnera.
Ili se zapravo radi o očinstvu?
Druga teorija zastupljena među evolucionim antropolozima jeste da se monogamija razvila kao način da muškarci zaštite svoje potomstvo. Primati su se razvijali i postajali društveniji, veličina njihovog mozga je rasla kako bi se prilagodila složenosti tokom vremena. To je zauzvrat značilo da su mozgovi novorođenčadi bili veći od prethodnih generacija i zahtevali su više pažnje i dužu ishranu mlekom od njihovih majki, što je dovelo do toga da su ženke bile manje dostupne za ponovno “parenje” nakon porođaja.
Mužjaci primati, koji su živeli u grupama, su u suštini samo sedeli i čekali da se pare sa ženkom. Zbog toga se dešavalo da muškarac ubije bebu, kako bi se mogao pre pariti sa ženkom. U situacijama gde bi se moglo desiti “čedomorstvo” (ubistvo potomstva od strane drugih mužjaka), monogamni odnos između muškarca i žene mogao bi pomoći u zaštiti potomstva. Otac je imao interes da se brine o svojim biološkim potomcima kako bi osigurao njihov preživljavanje.
Važno je napomenuti da su ovo teorije i da je evolucija i oblikovanje društvenih obrazaca veoma kompleksno pitanje koje uključuje mnogo faktora, uključujući biološke, socijalne, kulturalne i psihološke aspekte. Takođe, društva su raznovrsna i postoji mnogo načina na koje su se odnosi među polovima razvijali i oblikovali kroz različite kulture i vremenske periode.
Obe teorije ostaju upravo to – teorije, bez mogućnosti vremenske mašine i prevodioca da se vratimo na ranu ljudsku vrstu i istražimo šta se dogodilo da bismo voleli način na koji volimo danas. Ali stručnjaci takođe veruju da se sada polako povlačimo od ove ideje da ostanemo sa jednim partnerom… Ostaje nam da vidimo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
