Specifični mirisi mogu da probude vrlo snažne emocije i podstaknu uspomene na određenu situaciju. Izostanak mirisa pak može upućivati na neku ozbiljnu bolest.
Svakom čoveku se bar jednom dogodilo da miris na njega deluje kao vremenska mašina – pa se začas nađe u babinoj kuhinji, na Jadranskom moru, u dečjem odmaralištu osamdeset i neke… Takođe, mnogi od nas mogli su tokom ove pandemije da se uvere šta znači kad nam odjednom nestane čulo mirisa.
Osim što specifični mirisi mogu da probude vrlo snažne emocije i podstaknu uspomene na određenu situaciju, izostanak mirisa mogao bi da upućuje na neku ozbiljnu bolest.
A reč je o ozbiljnim stanjima poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti. Naučnici kažu da gubitak mirisa može predstavljati i rani znak starenja, a sve zajedno proizlazi iz činjenice da su moždani centri za miris, uspomene i emocije isprepleteni, piše LiveScience.
Zapravo, način na koji je miris povezan s mozgom je vrlo specifičan u odnosu na druga čula. Miris je hemijska čestica koja pluta kroz nos i ulazi u tzv. olfaktorni bulbus gde se pretvara u kod koji mozak može prepoznati. Moždane ćelije zatim tu informaciju nose do malenog dela mozga koji se zove amigdala, gde se procesuiraju emocije, a zatim ta informacija odlazi u hipokampus gde se stvaraju sećanja i gde je centar za učenje.
– Mirisi su jedini nadražaj koji na ovakav direktan način putuje do centra za memoriju u mozgu. Svi ostali osećaji najprije putuju do talamusa, moždanog centra koji deluje poput prekidača i dostavlja ostatku mozga informacije o onome šta vidimo, čujemo ili osećamo – objasnio je prof. Džon Makgan sa Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju. Kaže kako jedino miris zaobilazi talamus i dolazi do amigdale i hipokampusa u jednoj ili dve sinapse. Rezultat toga je intimna povezanost emocija, uspomena i mirisa. Zato pojedini mirisi mogu podstaći sećanja koja su vrlo emocionalna.
Miris može da rasplače ljude
Mirisi su zaista posebni spojevi jer mogu prizvati čak i ona sećanja koja se na drugi način ne mogu vratiti.
– Poznati miris koji ste zaboravili čak može rasplakati ljude, tvrdi prof. Rejčel Herc sa Univerziteta „Brown“ u Roud Ajlendu.
Poređenja radi, svakodnevni prizori poznatih ljudi i mesta neće podstaći specifično sećanje na način kako to može miris. Ako uđete u svoj dnevni boravak, to je ponavljana stimulacija. Ponavljajući taj ulazak sigurno nećete doživeti navalu sećanja na specifičan trenutak koji se odigrao u toj sobi.
– S druge strane, ako je miris povezan s nečim što vam se dogodilo u prošlosti i više nikad ne uspete osetiti taj miris, možda se nikad nećete setiti tog događaja – dodala je Herc.
Tipično, kad čovek nanjuši nešto što mu je u prošlosti bilo važno, javlja se emocionalni odgovor na koji se ne mora nužno nadovezati i sećanje. To znači da ćete se osećati drugačije, ali se nećete setiti konkretnog događaja.
– I to je nešto što se razlikuje od bilo kojih drugih čula – ističe Herc i pojašnjava kako je problem u kontekstu.
– Zamislite čoveka koji hoda ulicom i oseti miris na koji nije naišao decenijama, a svejedno doživi emocionalni odgovor. Ako je taj miris osetio u drugom kontekstu, npr. u pozorištu, biće mu mnogo teže dodati uspomenu tom mirisu. Mozak koristi kontekst kako bi informaciji dao smisao i potražio tu uspomenu – kaže Herc.
Nema mirisa, nema ni sećanja
Nakon nekog vremena, ako čovek ne oseća isti miris, on će se izgubiti iz sećanja i nestaće veza s uspomenom kao i moć da se uspomena vrati kroz taj miris.
– Dodatno, uspomene koje vratimo mirisom imaju iste nedostatke kao i sve druge uspomene, što znači da ne moraju biti tačne i mogu da se menjaju. Ali zbog snažne emocionalne povezanosti koju takva vrsta uspomena nosi, ljudi misle da je reč o pouzdanim sećanjima – navodi Herc.
– Čudna povezanost mirisa i emocija možda ima jednostavno evolucijsko objašnjenje. Amigdala se razvila od dela mozga koji je u početku služio za otkrivanje hemikalija.
– Emocije nam govore o tome što nam se približava i kako to izbeći, a upravo to čini i miris. Zato su oba čula ključna za naš opstanak – navodi Herc.
Način na koji koristimo emocije kako bismo razumeli i odgovorili na izazove s kojima se susrećemo nalikuje onome kako životinje koriste miris, dodaje ona. Stoga, kad sledeći put osetite bakinu pitu od jabuka i to vas rasplače, zahvalite mozgu i načinu na koji on organizuje informacije.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
