Ima li većeg prokletstva do gledanja sopstvenog deteta kako pati i to zbog vaše lične greške.
Ne tako davno čast i obraz su bile dve reči na koje se najviše obraćala pažnja. Stariji su vodili računa da budu primer mlađima, ponavljali im koliko je bitno da sačuvaj čast i obraz porodice, a mladi su sa strahopoštovanjem ispunjavali očekivanja.
Negde uz put zaboravili smo na pradedovsku zakletvu, a čast i obraz smo izbacili iz rečnika ali i iz glave. Tada su počeli da nama se dešavaju “prokletstva” ili “loša sreća”, kako često volimo da spomenemo.
Sa svih strana možete da čujete “Zašto se ovo meni dešava? Nikom nisam ništa loše uradio?” Međutim, ne morate vi da uradite ništa loše, dovoljno je da je vaš otac ili deda počinio neki greh, a taj greh se “lomi” na vama.
Vi okajavate grehe vaših otaca
Predanje kaže da se gresi prenose na četvrto, pa čak i sedmo koleno. U Knjizi Postanja Biblije priča se o tome, kako su Hamov sin Hanan i njegovo potomstvo bili prokleti i nosili prokletstvo za greh koji je počinio Ham.
Prokletstvo je izgovorio Hamov otac Noj, a ne Bog. Sam Noj je “bio čovek pravedan i neporočan u rodu svom” (Post. 6, 9) i imao je tri sina: Sima, Hama i Jafeta, koje je Gospod naredio Noju da povede sa sobom u kovčeg.
Kada se potop završio, Noj je sa sinovima izašao iz kovčega i prineli su žrtvu Bogu. Gospod je blagoslovio Noja i njegove sinove i obećao da više voda neće služiti za potop radi istrebljenja svega živog. Štaviše, interesantno je da je kao znak tog obećanja Gospod napravio dugu.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
