Evo šta treba da se uradi sa prošlogodišnjim jajetom – čuvarkućom: Jedini ispravan način za koji malo ko zna

Prvo jaje se farba u crvenu boju i čuva se tokom čitave godine. Ovako obojeno i čuvano jaje zove se čuvarkuća i veruje se da upravo ono čuva porodicu i kuću od zla.

Kada ove godine, obojite novo jaje ono staro treba da bacite u reku, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvalo.

Sa druge strane, oni koji imaju dvorišta poštuju običaj zakopavanja prošlogodišnje čuvarkuće u zemlju pod drvo koje želite da bude plodno, kao i da bi zaštitilo domaćinstvo od vremenskih nepogoda.

Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.

Zašto se farbaju baš jaja na Vaskrs?

Jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.

U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12., a u Srbiji u 16. veku.

Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu, piše Istorijski zabavnik.

Po drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.

Ipak, postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.

Pročitajte još:

Šta treba da se jede na Veliki petak, a šta nikako ne sme da se iznosi na trpezu: Greška koja se nesvesno potkrada svima

Veliki petak je jedan od najtužnijih dana u hrišćanstvu i taj dan ne zvone zvona, tiho se priča i praktikuje se gladovanje. Veliki petak je dan koji se provodi u strogom postu i bez ikakavih proslava, bez obzira da li su se pridržavali velikog Vaskršnjeg posta. Praznično slavlje i neradni dani za većinu počinju baš na Veliki petak, ali to nije razlog da se taj dan veselite i da jedete obilno i mrsno. Po kanonu, na stolu može biti samo hrana spremljena isključivo na vodi i to: bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće, kao i hleb, med i bareni pirinač. […]

Opširnije

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.