Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Letnje računanje vremena koje je počelo 27. marta. završava se u nedelju, 30. oktobra, odnosno kao i svake godine poslednjeg vikenda u oktobru.
Tada kazaljke časovnika sa 3 treba vratiti na 2 časa, odnosno pomeriti za jedan sat unazad.
Vreme u tri časa u nedelju, 30. oktobra računa se kao dva časa, u skladu sa Zakonom o računanju vremena.
Letnje računanje vremena, čiji je cilj uglavnom ušteda električne energije, kod nas je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je s Evropskom unijom.
“Službeno vreme” u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time “produžava” dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve sedmice u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Da li i kako pomeranje sata utiče na naše zdravlje
Pomeranje sata za 60 minuta unazad čini se kao poprilično mala stvar, ali ta promena zapravo može uticati na nas i naš organizam.
To je uglavnom fizički uticaj, ali za većinu ljudi ipak je reč samo o manjim promenama.
Kada se ciklus dan noć menja, onda se zajedno s njim menja i naš biološki ritam kako bi mu se prilagodio. Tada u telu dolazi do manjih promena jer su većina naših hormona i ponašanje, san, glad, nivo energije i imunološki sistem vezani uz naš telesni sat na koji utiče ciklus dan noć.
Srećom, ako osetite fizičku promenu, ona će trajati svega nekoliko dana i onda ćete se ponovno osećati normalno.
Šta može da izazove pomeranje sata?
Nemiran san Istraživanja pokazuju da većina ljudi, uprkos tome što su svesni promene, idu na spavanje kasnije. Obično je potrebno neko vreme za prilagođavanje, a ovaj efekt najgore pogađa ljubitelje spavanja.
Puno su veće šanse da će se osoba prvih nekoliko noći češće buditi, što može dovesti do preranog ustajanja, snižene opreznosti i pojačanog stresa.
Smanjena sigurnost u saobraćaju Nemiran san uzrokuje neispavanost, a zbog osećaja umora vozači mnogo lakše gube koncentraciju pa su im reakcije usporene. Ako se osećate neispavano, svakako popijte šolju kafe pre nego što sednete u auto.
Pomeranje sata i srčani udar Studija sprovedena 2014. godine na više od 42 hiljade osoba pokazala je pad broja srčanih udara od 21 odsto u nedelji nakon pomeranja sata unazad.
Zanimljivo, rizik od iste bolesti raste za 24 odsto kod prelaska na letnje računanje vremena.
Moglo bi vam se popraviti raspoloženje Iako ćete noćas spavali jedan sat kraće, ova promena ima i jednu pozitivnu stranu.
Lekari tvrde da je izloženost prvim jutarnjim zracima sunca najbolje što se može dogoditi za vaše raspoloženje. Pomeranje sata većini će omogućiti da zoru dočekaju na nogama i naterati ih na izlaganje jutarnjem suncu.
Pad koncentracije Pomeranje sata može da donese manjak koncentracije na radnom mestu, posebno prve nedelje nakon pomeranja sata. Ali, dobra vest je što će se organizam brzo prilagoditi promeni.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
