Životinje se sporazumevaju da bi privukle i očarale druge pripadnike svoje vrste, ili da bi upozorile pripadnike drugih vrsta da ne prilaze.
Takođe, da bi obezbedile opstanak i blagostanje svojih malih grupa, od čopora lavova do rojeva mrava. A ima i onih koji kažu da životinje tako jednostavno ispoljavaju osećanja, od tuge do ushićenja. Životinje imaju toliko načina za međusobno sporazumevanje (i sporazumevanje sa ljudima) da bi njihova lista ispunila čitavu knjigu. Međutim, čak i svega nekoliko primera pokazuje da su stilovi sporazumevanja kod životinja jednako iznenađujući i čudni kao i naše namigivanje, široki osmesi, grimase.
Čovek koji se osmehne i pruži ruku sporazumeva se bez reči. Isto važi i za pčelu koja se vrti u plesu kojim upućuje družbenice iz košnice na cveće koje je pronašla. Međutim, u tom slučaju pčela je ta koja prenosi složeniju poruku.Da bi jedne drugima poslale signale, mnoge životinje ne koriste pokrete već hemijske supstance koje luči njihovo telo.
Životinje se, naravno, i oglašavaju. Psi laju i reže; mačke predu i mjauču. Guske gaču i krešte da bi održale jato na okupu. Kitovi cvrkuću i cokću i „pevaju” složene melodije koje mogu da traju i čitav sat. Životinje koriste glasove i da bi oterale pripadnike drugih vrsta – pas razjareno laje kad dođe poštar; mačka frkće na psa. Životinje i ljudi koji žive zajedno razviju sopstveni sistem sporazumevanja: mačka mjauče na poseban način kad je gladna i hoće da joj čovek otvori konzervu hrane za mačke; pas na prepoznatljiv način uzdiše ili cvili kad mora da izađe napolje.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
