VAŠINGTON – Na početku njegovog drugog mandata na mestu predsednika Sjedinjenih Država (SAD), Donald Tramp je zapretio uvođenjem strožih carina.
BBC navodi da Tramp najavljuje da će uvesti carine od 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika sve dok vlade dve zemlje ne zaustave priliv ilegalnih migranata i droge fentanila u SAD.
Takođe najavljuje uvođenje dodatne carine od 10 odsto na uvoz iz Kine, kao i carine na proizvode iz Evropske unije (EU).
Kina, Meksiko i Kanada su tri najveća trgovinska partnera SAD-a.
Carine bi mogle ozbiljno da pogode ekonomije ovih zemalja, ali istovremeno i da povećaju potrošačke cene u SAD-u.
Šta su carine?
Carine su porezi na uvoznu robu.
One se naplaćuju preduzećima koja uvoze robu, a ne izvoznicima, i proporcionalne su vrednosti uvoza.
Na primer, ako firma uvozi automobile koji koštaju 50.000 dolara i na njih se primenjuje carina od 25 odsto, firma za svako vozulo mora da plati carinu u iznosu od 12.500 dolara.
Pitanje na čija pleća zapravo pada konačni „ekonomski“ teret carina je složeno.
Ako firma koja uvozi u SAD prenese trošak carine na kupca tako što će povećati maloprodajne cene, ekonomski teret carina snosiće američki potrošači.
Zašto Tramp favorizuje carine?
Donald Tramp često ističe da carine štite i otvaraju radna mesta u SAD-u, te ih vidi kao način za rast američke ekonomije i povećanje poreskih prihoda.
„Prema mom planu, američki radnici više neće morati da brinu o gubitku posla zbog stranih zemalja“, rekao je tokom predizborne kampanje 2024. godine.
„Umesto toga, strane zemlje će brinuti o gubitku njihovih poslova zbog Amerike“.
Ekonomski urednik BBC-ja Faisal Islam kaže da Tramp želi suštinski da promeni ekonomsku kartu sveta i smanji višak Kine i Evrope u spoljnotrgovinskoj razmeni sa SAD-om, što on vidi kao „iskorišćavanje Amerike“.
Tramp je takođe izjavio da carine, poput onih koje je uveo na čelik i aluminijum 2018. godine dok je bio predsednik, štite nacionalnu bezbednost SAD-a, jer su „osnova naše odbrambeno-industrijske baze“.
Koje carine je Tramp uveo tokom prvog predsedničkog mandata?
Donald Tramp je 2018. godine uveo carine i do 50 odsto na veš mašine i solarne panele.
Vlada SAD-a tvrdila je da se američki proizvođači u ovim sektorima bore sa nepoštenom konkurencijom iz inostranstva.
Takođe je uveo carine od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum.
Međutim, izuzeci su bili čelik i aluminijum iz Meksika i Kanade, zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini između SAD-a, Kanade i Meksika, poznat kao Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je kasnije zamenjen Sporazumom između Sjedinjenih Država, Meksika i Kanade (USMCA).
EU, koja je bila jedan od najvećih izvoznika čelika u SAD, uzvratila je uvođenjem carina na američku robu vrednu više od 3 milijarde dolara, među koju spadaju farmerke, burbon i motori Harley-Davidson.
Tramp je takođe uveo carine na kineske proizvode, od mesa do muzičkih instrumenata, čija vrednost je iznosila više od 360 milijardi dolara.
Kina je odgovorila uvođenjem carina na američku robu, u vrednosti većoj od 110 milijardi dolara.
Za vreme prethodnog predsednika Džozefa Bajdena, većina carina na robu iz Kine je ostala na snazi, a uvedene su i nove na neke proizvode, kao što su električna vozila.
Kakav uticaj su carine koje je Tramp uveo tokom prvog mandata imale na te zemlje?
Trampove carine su smanjile količinu robe koju SAD uvoze iz nekih zemalja, ali su povećale izvoz drugih zemalja u SAD.
Pre 2018. godine, udeo kineske robe bio je veći od 20 odsto ukupnog uvoza SAD-a, dok danas čini manje od 15 odsto, pokazuju podaci američkog Zavoda za statistiku.
Do 2023. godine, Meksiko je prestigao Kinu i postao najveći izvoznik u SAD.
Sada u SAD izvozi robu vrednu 476 milijardi dolara, dok je vrednost uvoza iz Kine 427 milijardi dolara.
