U narodu se kaže kako “Deset kilometara brže od ograničenja se ne toleriše”, tj. da se ne važi. Međutim, ukoliko se pita Evropska unija, još malo pa se neće tolerisati ni prekoračenje od nekoliko kilometara na sat, a kamo li deset. Naime, Mashable prenosi da je Evropska unija donela odluku o obaveznom softveru koji pazi da vozači poštuju maksimalnu dozvoljenu brzinu na putu.
Šta je u pitanju?
Svi mi smo u nekom trenutku prekoračili brzinu, neko od nas manje, a neko više, dok su neki platili i kazne. Međutim, iako postoje trenuci u kojima se takvi potezi čine bezazleno, istina jeste da je to praksa koju treba sprečiti, makar u određenoj meri. Upravo na tim principima funkcioniše softver za automobile imena Intelligent Speed Assistance, skraćeno ISA. Počevši od jula 2024. godine, ovaj sistem postaće obavezan deo svih novih vozila koja se prodaju na području Evropske unije. O kakvom se tačno programu radi?
ISA upotrebljava kamere, senzore, mape i mašinsko učenje kako bi, bio to kamion, automobil, ili neko treće prevozno sredstvo, proveravao da li se vozač pridržava ograničenja brzine. Ukoliko se primeti prekoračenje ovaj program će upotrebiti nekoliko različitih metoda da upozori vozača, dok postoje informacije i da će biti u stanju da uspori kretanje vozila kako bi se brzina vratila u zakonom dozvoljene okvire. Cilj svega ovoga jeste smanjivanje saobraćajnih nezgoda, pogotovo onih sa smrtnim ishodom.
Statistika
Prema istraživanju Evropske komisije, prekoračenje brzine je razlog iza 30% saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodima. Pilot projekat imena PROSPER izračunao je efekte koje bi softver ISA mogao da ima na ove procente i podaci su veoma zanimljivi. Prema ovom istraživanju, implementacija ISA u sva vozila dovela bi do smanjenja smrtnog ishoda u saobraćajnim nesrećama između 19% i 28% u zavisnosti od države i stanja puteva u toj zemlji.
Međutim, ovi procenti bi bili još bolji u slučaju da se sprovede ozbiljna kontrola implementiranog softvera. U slučaju kada bi Evropska unija postavila jasne propise i zahteve vezane za funkcionisanje softvera koji bi bio identičan za sva vozila (i koji ne bi zavisio od volje proizvođača automobila), smanjenje saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom bilo bi između 26% i 50%, što je već veoma značajno.
Nije sve tako crno
Kako bi to sve funkcionisalo u praksi? Za početak, ISA bi imao nekoliko sistema za upozoravanje vozača na raspolaganju. Tu bi bilo upozorenje posredstvom zvuka, upozorenje putem vibracije, “haptic feedback” kroz papučicu gasa, dok bi krajnje rešenje bilo redukcija brzine od strane samog softvera. Za sada, odabir načina upozorenja trebalo bi da bude na samim proizvođačima automobila ukoliko se Evropska komisija ne odluči za jedinstveno rešenje.
Na kraju, treba naglasiti da će vozač moći da zaobiđe ove zabrane ili ga u potpunosti isključi, makar tokom prvobitnog perioda implementacije dok se vozači ne naviknu. Nakon toga, sve odluke o principima funkcionisanja softvera ISA biće u rukama evropskih zakonodavnih tela.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
