BEOGRAD – Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović kaže da u evropskom dokumentu „Strateški kompas“ nije videla da je pomenuto proširenje EU i perspektiva članstva, te da je zabrinulo što su u “isti koš” stavljene države Zapadnog Balkana i istočnog partenrstva čiji su deo Ukrajina, Moldavija, Gruzija, kao i zemlje mediteranskog partnerstva, odnosno zemlje Severne Afrike.
Ona smatra da bi Srbija trebalo da se pridruži sankcijama Rusiji, pod uslovom da EU u svojim stateškim odgovorima, kada je reč o energentima, ima u vidu i države kandidate, pa i Srbiju, te da u slučaju slučaju da se i Srbija pridružzi sankcijama protiv Rusije, dobije satisfakciju od EU.
– Ako delimo istu kuću, iste vrednosti, onda snosimo iste posledice, a kažnjavanje Rusije za ovakvo ponašenje u međunarodnim odnsima košta i one koji sankcije sprovode, rekla je Dragojlović.
Kada je reč o „Strateškom kompasu“, dokumentu koji treba da odredi strateški pravac odbrambene i bezbednosne politiku EU u narednih deset godina, Dragojlović konstatuje da EU razmišlja o svom angažovanju na Pacifiku, razmatra strateška partnerstva sa Japanom, a da prethodno nije dovršila transformativne procese na Zapadnom Balkanu koji inače definiše kao nestabilan region.
– Ako u svom neposrednom dvorištu niste uspeli da usadite vrednosti, da transformišete ta društva na bazi tih vrednosti i da ih uvedete u svoje članstvo, pitanje je kako će se vrednosti sistem EU odraziti i na njen stateški koncept, navodi Dragojlović.
Ona dodaje da je strateški koncept dopuna stategija bezbednosti EU i, praktično, samo baca novo svetlo na trenutni bezbednosni odnos snaga u svetu, na trenutno okruženje u kojema EU želi da postane globalni akter.
Ukazuje i da su se stvari promenile od usvajanja prethodne stragije bezbednosti, a novi dokument daje nekakve obrise toga šta bi u narednih pet do 10 godina Srbija trebalo da radi kako bi pojačala svoje kapacitete u onim oblastima koje su važne za zaštitu vitalnih bezbednostnih interesa, ali i ekonomskih intesa EU i njenih građana.
– U njemu se pominje Zapadni Balkan, ali u delu gde se pominje istočno i mediteransko partenrstvo i neka druga partnerstva po svetu, koje EU planira da razvija. Pominje se i to da je EU vrlo zahvalna državama Zapadnog Balkana na doprinosu civilnim misijama EU u svetu, od kojih je Srbija najveći contributor, što je dobro, rekla je Dragojlović.
Kada je reč o usklađivanju spoljne politike Srbije, sa EU, Dragojlović ocenjuje da bi naša zemlja trebloa da bude na strani Unije, čiji smo pridruženi član, i da Srbija, bez obzira na to što nema formalnih preduslova za dodatne pritiske na nju, treba da uskladi svoju spoljnu politku sa spoljno-političkim odlukama i akcijama EU.
To je, kako kaže, stvar vrednosnog opredeljenja.
Konstatuje i da je teško balansirati evropske vrednosti sa ekonomskim interesima, što i sama EU u juče usvojenom dokumentu kaže, ali je, navodi, u tome veština politike, koja treba da dovede do toga da se nađe najbolji mogući balans, važan u ovako kriznim vremenima.
Sa druge strane, krizne situacije i ovakvo bezbednosno okruženje i razvoj događaja,dodaje ona, pred EU stavlja dilemu kako da se i ona sama stateški opredeli, da obezbedi svojim građanima ekonomski prosperitet i normalan život, uključujući energente od kojih je potpuno zavisna od Rusije, a kako da reaguje na potpuno nedopustivo kršenje međunarodnog prava i svih međunarodnih normi za koje se EU i njene države članice zalažu
– A, države kandidati, od kojih je jedna i Srbija, dokazuju da se zaista i one poistovećuju sa tim vrednostima. Srbija je država koja bi trebalo da ima najmanju zadršku kada je reč o zaštiti principa međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake pojedinačne države na svetu. Srbija se decenijama unazad upravo na te principe poziva, i u vrednosnom smislu nema razloga da gubi vreme u raspravama i dilemama kom vrednosnom sistemu pripada, smatra Dragojlović.
Kada je reč o eventualnom otvaranju Klastera 3, u pregovorima sa EU, za koji je prema rečima državnih zvaničnika spremna, Dragojlović je rekla da je Srbija spremna za otvaranje tog klastera samo ako je dokazala da ima napretka u Poglavlju 23, koje se odnosi na vladavinu prava.
– Ukoliko ne dokaže da je napravila pomake u toj oblasti, ako izmenjeni Ustav nije doveo do veće nezavisnosti pravosuđa i borbe proitiv korupicije i organizovanog kriminala, teško da će Srbija moći da otvori bilo šta drugo. Ako se pak daju argumenti da Srbija jeste izmenama Ustavama o delu o pravosuđu poboljšala tu situaciju, utoliko će države članice EU pre biti spremene da otvore taj novi klaster, rekla je Dragojlović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
