EU je tamo gde De Gol nije želeo da bude

BEOGRAD – Rat u Ukrajini je rat preko posrednika, a Evropa se u tom sukobu našla tamo gde francuski general Šarl de Gol nije želeo da se nađe – da se rat vodi preko naših glava, što se upravo dešava, kaže Slobodan Žečević iz Instituta za evropske studije i dodaje da su budući odnosi EU i Rusije komplikovano pitanje, jer su to zapravo donosi SAD i Ruske Federacije.

“Odnosi Evropske unije i Rusije, su zapravo odnosi SAD, EU kao glavnog saveznika Amerike i Rusije, a Ukrajina je posrednik u ratu protiv Rusije kojeg naoružavaju evropske zemlje i SAD”, kaže Zečević za Tanjug, na pitanje kako će u budućnosti izgledati odnosi EU i Rusije, posle rata u Ukrajini.

On ukazuje da Evropa danas nema samostalne odnose sa Rusijom, te da mnogo zavisi od globalnog dogovora o završetku rata između SAD u RUsije.

“Evropa je negde u sredini, to je ono što je De Gol želeo da izbegne, da se vodi rat preko naših glasa, a upravo to se dešava. Evropa nije dovoljno samostalna da bi mogla da ima samostalne odnose i način regulisaja konflikata sa Rusijom i tu je opasnost, jer SAD žele trajno da oslabe Rusiju, da ona više ne bude geostrateški faktor koji može da napada druge zemlje”, smatra Zečević.

Na Dan Evrope, podseća da je to dan Šumanove deklaracije iz 1950.godine, koja je dovela da 1951. bude stvorena prva Evropska zajednica.

Ta deklaracija je, kaže, bila interesantna, jer je govorila o jednom cilju – miru u Evropi, između evropskih naroda, pomirenju Francuske i Nemačke, ali i o privrednoj integraciji na evropskom prostoru, koja bi trebala da ide sve dalje, do stvaranje evropske federalne države, odnosno evropske federacije.

“Ako govorimo o tim izvornim ciljevima, tešnjoj privrednoj, političkoj, pa i vojnoj saradnji i stvaranju evropske federalne države, to nije dostignuto u ovom trenutku. EU ima elemente i konfederalne saradnje suverenih država, ali i elemente federalizma u ekonomiji”, ukazuje Zečević.

Zato smatra da će francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc pokušati da zaokruže proces federalzacije EU, nekim novim koracima u smislu stvaranja federalnih institucija EU koje bi njome rukovodile.

Kada je reč o evropskom putu Srbije, Zečević napominje da postoji politička volje obe strane, jer je to i politička i ekonomska potreba, međutim, ukazuje i da, radi konkretizacije, mora da postoji precizan plan ulaska Srbije u EU, za koliko vremena, koje su faze pristupanja…

Tu je, podseća, i pitanje KiM – da li Beograd mora na kraju tog procesa ili na sredini, da prizna nezavisnost Kosova ili to može da ostane kao pitanje koje će se rešavati posle ulaska u EU.

“To su ključne tačke koje bi morale da se reše u narednom periodu da bi proces evropskih integracija Srbije bio uspešan”, smatra Zečević.

I sankcije Rusiji jedan su od uslova, jer EU želi da sve države članice, i one koje žele da joj pristupe imaju monolitan stav po tom pitanju, kaže Zečević, ali i ukazuje da je položaj Srbije specifičan jer smo mi nekada bili Ukrajina, 1999. kada smo bili bombardovani i imali štetu od 100 milijardi dolara samo u ta tri meseca.

Podseća da Srbija 100 odsto ekonomski zavisi od ruske nafte i gasa, pa se postavlja pitanje koliko će Evropa imati razumevanja za naš stav i poziciju, koja nije laka, jer moramo ubrzano da se razvijamo.

Do sada su, kaže, imali razumevanja, donekle.

“Mi se nismo pridruživali, zato je naša usklađenost po pitanju spoljne politike oko 64 odsto, sa EU, dok neki naši susedi imaju 100 odsto usklađenost, poput Crne Gore, Severne Makedonije, Albanijue, tako da je postojao određeni nivo tolerancije. Ne mogu da isključim da će on postojati i dalje, ali sigurno da će zahtevati bar neke sankcije Rusiji”, rekao je Zečević.

Na pitanje šta se može očekivati od Samita EU u junu, imajući u vidu zahtev Ukrajine za članstvo u Uniji, Zečević kaže će kandidatura te zemlje, čak i da se odobri, to biti u simboličnom smislu.

“Ne verujem u pristupanje Ukrajine EU u kratkom roku. Srbija je već duboko zašla u proces pristupanja, otvorili smo klastere, poglavlja, i mnogo smo ozbiljniji kandidat za ulazak u Uniju od Ukrajine. Ali, mnogo zavisi od pitanja KiM i sankcija Rusiji”, rekao je Zečević.

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.