BEOGRAD – Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je danas da je imao veoma dobar razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu i da očekuje da do kraja meseca bude nađen način za rešavanje pitanja tablica i ličnih dokumenata, a koji Srbima na KiM neće promeniti svakodnevni život.
Razgovor sa Vučićem ocenio je kao težak, zato što postoje ogromne razlike između stavova i bilo je potrebno mnogo kompromisa na obe strane.
Eskobar je u Ambasadi SAD u Beogradu u kojoj je do imenovanja na novu dužnost bio zamenik ambasadora, u razgovoru sa novinarima rekao da za taj problem koji je izazvao „uzbunu i u međunarodnoj zajednici“ očekuje rešenje koje kosovske Srbe neće dodatno administrativno opteretiti.
„Nadam se da svakodnevni život ljudi na severu Kosova 1. septembra neće biti promenjen, drugim rečima neće biti dodatno opterećeni administrativnim procedurama, neće biti gosti u sopstvenoj zemlji, … prava građana i Srbije i Kosova će biti zaštićena i tada će moći da nastave da žive u miru. I to su moja očekivanja, moja nadanja i uveren sam da ćemo uspeti da ih postignemo“, rekao je Eskobar.
Na pitanje Tanjuga da pojasni zašto je razgovor u Beogradu ocenio kao težak, na čemu je on insistirao a šta je predsednik odbijao, Eskobar je rekao da je to zato što je bilo potrebno napraviti mnogo kompromisa na obe strane, teško zato što postoje ogromne razlike između stavova.
Dodao je da je ipak važno to što je video želju da se nađe rešenje, da se stvori poverenje u proces i posvećenost EU.
Očekivanja da se do kraja meseca nađe rešenje, kako kaže bazira na tome što je video posvećenost obe strane i teški rad specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka da se nađe način da idemo napred u mirnom maniru.
Dodao je da će, kada se dijalog nastavi preći na širu sliku i još jednom ponovio da svi sporazumi moraju da budu implementirani, pa i formiranje Zajednice srpskih opština.
Tu poruku smo preneli jasno u Prišini, a to im je rečeno ranije i u Vašingtonu, rekao je Eskobar i precizirao da će ZSO biti na agendi sledeće runde, da Prištini nisu dali rok, ali da očekuju da ta tema bude veoma, veoma brzo na agendi.
„Ne očekujemo da se tad postigne dogovor, ali svakako smo im naglasili da očekujemo da se o tome razgovara, da to bude na agendi, i to veoma brzo“, rekao je Eskobar i podvukao da je najvažnija obaveza i Beograda i Prištine je da ispune obaveze u cilju postizanja dogovora.
Podsetio da u Evropi postoje mnogi modeli kojima je regulisan položaj manjina koji bi mogli da se primeni na ZSO i koji bi pomogli obema zemljama da idu napred.
„Nema roka ali neki rok postoji, čuli su nas i naša očekivanja. Nastavićemo taj dijalog“, rekao je on i dodao da će i SAD i EU nastaviti da pritiskaju obe strane da održe mir i stabilnost, i da će podržati sve dogovore i politički i tehnički i ekonomski.
Naglasio je da ima jednostavnu poruku za obe strane i za Beograd i Prištinu da je potrebna posvećenost dijalogu, da se uzdrže od nasilja i da nastave da traže konstruktivne načine rešavanja problema.
Eskobar je naveo da je cilj njegove posete Beogradu i Prištini bio da se podrži dijalog, za je rekao da i nije klinički mrtav, kao i napore EU da bi se rešila pitanja oko registarskih tablica i dokumenata.
Kako kaže, dijalog je siguran put koji i Srbiju i Kosovo vodi ka EU, siguran način koji će otključati evropsku budućnost obe zemlje.
Budućnost je članstvo u EU i dijalog je važan deo tog procesa, rekao je Eskobar.
Naveo je da je u razgovoru sa Srbima na KiM čuo zabrinutost i da je ona u mnogim slučajevima opravdana. Ocenio je da postoji veliko nepoverenje, ali i da obe strane imaju priliku za dobre stvari i napredak kao što je razvoj ekonomije.
Moraju, kako kaže, da rade na prevazilaženju nepoverenja, jer je rešenje za Zapadni Balkan u integraciji ne u dezintegraciji.
Pomoćnik zamenika državnog sekretara rekao je da SAD ne učestvuju direktno u dijalogu, ali da ga podržavaju i da je njihova uloga da se dogovori poštuju.
Demokratski izabrani lideri i u Srbiji i na Kosovu moraju da preuzmu obavezu da to poštuju, ma ko to bio.
Cilj je da se osigura multietnički karakter Kosova, da se svi osećaju dobro da žive normalne živote, da se ekonomija razvija.
Podsetio da se sve od Dejtona do juče desilo u koordinaciji SAD i Evrope i da će ta formula biti nastavljena.
Podsetio je da je agendu sastanaka uspostavio Lajčak i da u njoj postoje dve ključne tačke – razgovarati o generalnim odnosima i druga razgovor o stvarnim problemima.
Ukazao je i na to da je agresija Rusije na Ukrajinu pokazala da postoje mnogi bezbednosti rizici, da moramo voditi računa o stabilnosti celog kontinenta te da ovaj deo Evrope zahteva veoma veliku pažnju.
Dodao je da ga raduje povratak u Beograd i da veoma dobri bilateralni razgovori koje su on i ambasador Hil imali sa predsednikom Vučićem doprinose unapređenju dobrih odnosa i Srbije i SAD.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
