Erwinia amylovora je polifagni parazit i jedan od najznačajnijih patogena jabučastog voća, u prvom redu jabuke, kruške i dunje.
Takođe se javlja i na velikom broju domaćina iz različitih familija biljaka, a najosetljivije su, pored navedenih, glog, dunjarica, jarebika, vatreni trn, a paraztira i šumske vrste, kao što su brest, lipa, topola…
Simptomi ovog oboljenja mogu se ispoljiti na svim biljnim organima, uključjući čak i koren, a kao krajnju posledicu to može dovesti do sušenja i uvenuća cele voćke. Prvi simptomi u godini javljaju se u proleće, dve do tri nedelje po cvetanju, kada se mogu videti cvetovi vlažnog izgleda koji postepeno venu i suše se dobijajući mrku i crnu boju. Preko cveta, parazit prelazi na list (koji pocrni, suši se i odumire), na mlad plod (potamni, smežurava se), a karakteristično je da i lišće i plodovi ne otpadaju već ostaju na grani.
Rodne grančice i mladari dobijaju mrku, zatim crnu boju i imaju izgled kao da su oštećeni plamenom, po čemu je bolest dobila svoj naziv – bakteriozna plamenjača. Karakterističan simptom je i “pastirski štap”, savijeni vrh mladara.
Na starijim granama i deblu razvijaju se rak rane iz kojih može da curi bakterijski eksudat (beličasta ili žućkasta tečnost, najčešće u obliku kapljica).
Kako je u pitanju bakterioza, mere borbe su kompleksne, a zbog širokog kruga domaćina počinju već samim izborom parcele za podizanje voćnjaka. Ne preporučuje se podizanje krušika i jabučnjaka u okolini šuma (zapažena je pojava intetnzivnijeg napada na terenima okruženim šumom), kao i uništavanje biljke gloga u blizini zasada (do 200 metara udaljenosti). U vezi sa podizanjem voćnjaka, trebalo bi pomenuti i izbor podloge, što kod kruške može biti dunja, a u tom slučaju je potrebno uništavanje izdanaka dunje koji izbijaju iz podloge jer bakterija na taj način može dospeti u koren i osušiti celu biljku. Zanimljivo da se bolest ne širi putem zemljišta, što je odlika velikog broja fitopatogenih bakterija, već u dodiru sa zemljištem gubi infektivnost.
Što se odabira sorti prilikom podizanja voćnjaka tiče, postoje podaci o sortnoj otpornosti pa bi uzgajanje takvih sorti svakako bilo preporučljivo zbog smanjenja napada ovog patogena. Tu se navode sorte boskova bočica, eliot, starking delicious i dr. Nasuprot njima, postoje sorte za koje se zna da ispoljavaju značajnu osetljivost: viljamovka, konferans, krasanka, klapovka, trevuška…
Preventivni pregledi i higijenska rezidba u smislu uklanjanja zaraženih grančica i letorasta s karakterističnim simptomima preporučuju se tokom vegetacije, a mesta na kojima su rak rane (na granama i stablu) potrebno je ukloniti tokom mirovanja vegetacije budući da tu prezimljava bakterija omogućavajući prisustvo inokuluma koji vrši zarazu u novoj sezoni. Dok se inokulum iz sezone u sezonu prenosi kroz rak rane, tokom vegetacije rasprostire se preko kapi eksudata koji se šire insektima (pčele, bumbari, ose, muve, biljne vaši…), kišnim kapima, prolaskom alata i mašina i slično.
Upravo iz ovog razloga samo orezivanje inficiranih biljnih delova vrši se tako što se rez načini duboko u zdravo tkivo (tridesetak santimetara ili više), a prilikom svake nove intervencije alat se dezinfikuje alkoholom ili varikinom. S tim u vezi bitno je naglasiti da se prilikom manipulacije odstranjenim delovima izbegava kontakt sa zdravim delovima biljke, dok je sav materijal sa simptomima neophodno izneti iz voćnjaka i uništiti. Posle rezidbe, preporučuje se tretman preparatima na bazi bakra u smanjenoj koncentraciji, a u cilju dezinfekcije nastalih rana i povreda od rezidbe budući da takva mesta predstavljaju ulaz za ovu baketriju. U slučaju većih preseka, oni se mogu premazati kalem voskom. Takođe, bitna mera je i jesenje prskanje bakarnim preparatima.
Dakle, osim povreda nastalih na različite načine (ishrana insekata, vetar, čestice nošene jakim vetrom, rezidba i druge manipulacije u voćnjaku…), bakterija može inficirati biljku domaćina i kroz prirodne otvore. Parazit prodire kroz lenticele (na ovaj način može biti zaražen mladar i plod), stomine otvore i hidatode (zaraza lista). Ipak, najznačajnije sa stanovišta epidemiologije su nektarske žlezde na cvetu, zbog čega je posebno osetljiva fenofaza cvetanja i to u povoljnim uslovima (vlažno i kišovito vreme).
Stoga bi posebno trebalo naglasiti značaj hemijske zaštite od ovog patogena u najosetljivijoj fazi – fazi cvetanja. U našoj zemlji, za ovu namenu, u zaštiti kruške na raspolaganju su sredstva na bazi bakra u manjoj koncentraciji i preparat na bazi bakterije Bacilus subtilis. Tretmane je potrebno vršiti tokom cvetanja na osnovu prognostičkih parametara, a posle signala koji izdaje PIS.
Mehaničke povrede mogu da predstavljaju dobru podlogu za razvoj ove bakterije, simptomi bakteriozne plamenjače mogu u velikoj meri biti ispoljeni nakon povreda od grada, tako da je potrebno onemogućiti razvoj bakterije na površini oštećenih biljnih delova i to u najkraćem roku po prestanku gradonosnih padavina. Pojedine aktivne materije (npr. kaptan) naročito su preporučljive za tu namenu, s tim da je upotreba svakog pojedinačnog preparata limitirana njegovom karencom, odnosno vremenom u vegetaciji kad dolazi do pojave grada i nastanka masovnih povreda koje zahtevaju tretman.
Najefikasniji vid suzbijanja bila bi eradikacija (krčenje) svih inficiranih biljaka sprovedena na određenom, širem području.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
