Dan pošto je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač najavio da će najkasnije do 2025. godine na Zapadnom Balkanu biti uvedene takse na emisiju ugljen-dioksida, Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za analizu mogućeg iskorišćenja lokacija za izgradnju solarnih elektrana.
Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, cilj izrade studije je stvaranje preduslova za izgradnju solarnih elektrana (SE) na objektima i zemljištu kojima EPS raspolaže.
Ističe se da Sofijska deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan iz 2020. predstavlja obavezu otpočinjanja zelene energetske tranzicije, ali i da jedan od odlučujućih faktora u korist bržeg razvoja OIE predstavljaju naknade za emisiju CO2
– EPS godišnje emituje oko 30 miliona tona CO2 i visoki dodatni troškovi za taksu za emisiju CO2 bi od trenutka njihovog nastanka, imali veliki negativan uticaj na poslovanje EPS-a. Zato EPS ima vitalni interes da što više poveća učešće obnovljivih izvora i smanji oslanjanje na ugalj pre trenutka nastanka obaveze plaćanja naknada za emisiju CO2 – piše u tenderskoj dokumentaciji.
Dodaje se da je u prethodnih nekoliko godina tehnologija proizvodnje solarnih panela napredovala u smislu povećanja efikasnosti i instalisane snage bez uvećanja dimenzija, a da im je cena istovremeno snižena, kao i da je vreme gradnje solarnih elektrana značajno kraće od hidro i vetroelektrana.
Takođe, navode se podaci RHMZ-a da je broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije između 1.500 i 2.200 časova godišnje, što Srbiju svrstava u grupu zemalja sa pogodnim uslovima za iskorišćenje sunčeve energije.
– Kako je za izgradnju solarnih elektrana potrebno obezbediti prostor za instaliranje panela, a EPS poseduje lokacije i objekte na teritoriji čitave Srbije, potrebno je identifikovati potencijalne objekte i lokacije pogodne za gradnju solarnih elektrana – navodi se u tenderu.
Ističe se da je u zemljama koje proizvodnju električne energije iz uglja postepeno zamenjuju drugim vrstama izvora energije, primećen trend iskorišćenja zemljišta koje pripada kopovima i elektranama (odlagališta, pepelišta) za instalaciju solarnih i vetroelektrana.
– EPS raspolaže velikim površinama ovog zemljišta, a površinski kopovi i deponije su pogodni za instalaciju OIE zbog raspoloživosti velikih površina zemljišta u vlasništvu kompanije, dostupnosti potrebne infrastrukture i dela mehanizacije i stručnosti i raspoloživosti već postojeće, obučene radne snage.
Takođe se dodaje da je potrebno analizirati i ostale moguće lokacije koje su u funkciji EPS-a a nisu u njegovom vlasništvu i ispitati mogućnost gradnje SE putem ugovora o korišćenju, kao i identifikovati postrojenja koja su u funkciji proizvodnje EPS-a a snabdevaju se energijom iz mreže, i sagledati mogućnost instaliranja solarnih panela u cilju smanjenja troškova energije.
Od dosadašnjih solarnih projekata EPS-a, navodi se da je u HE “Bajina Bašta 2017. puštena u rad fotonaponska elektrana “Brana Lazići” snage 330 kW, da je na prostoru odlagališta jalovine na PK “Ćirikovac” u Kostolcu pripremljena izgradnja solarne elektrane “Petka” snage 9,95 MW, te da je EPS je započeo i projekat solarne elektrane “Srednje kostolačko ostrvo” snage oko 100 MW u zoni kostolačkog ugljonosnog basena koja trenutno predstavlja aktivno odlagalište pepela i šljake iz termoelektrana, pa je njegovo zatvaranje i remedijacija preduslov za nastavak aktivnosti na izgradnji ove solarne elektrane.
Podsetimo, EPS je maju raspisao i tender za izradu analize uslova za gradnju solarnih elektrana na pepelištima TE Morava i TE Kolubara A, a u oktobru i za istraživanje lokacije za gradnju SE u okviru TE Kolubara B.
