BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i Generalni direktor EPS-a Dušan Živković potpisali ugovor za izgradnju solarnih elektrana na teritorijama opštine Negotin, Zaječar, Odžaci, Lebane, Leskovac i Bujanovac, a savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike Rade Mrdak je za Tanjug rekao da se radi o projektu koji ima veliki značaj za sam EPS koji će proizvoditi struju sa manje zagađujućih materija.
“Naglasio bih i makroekonomski aspekt, jer je projekat izuzetno velike vrednosti što će uticati pozitivno na BDP zemlje. Projekat ima energetsku vrednost i EPS-ova proizvodnja će biti održivija”, rekao je Mrdak i dodao da je poslednji veliki projekat koji je u vlasništvu EPS-a priključen na prenosni sistem 1991.
On ističe i da je tehnološki aspekt bitan jer će prvi put biti korišćena tehnologija skladištenja električne energije kroz baterije na tako velikoj skali.
“Kada ta tehnologija dođe, mi ćemo naše inženjere u EPS-u podučiti za neka nova znanja koja sad nemaju. Deo tog projekta je i da strateški partner obezbedi taj transfer znanja EPS-u pogledu upravljanja i održavanja kompleksnog sistema”, rekao je Mrdak.
On navodi da će cene da budu promenljive, a očekivanja u Evropi su da dubljom integracijom obnovljivih izvora energije struja biti jeftinija i dodaje da postoje sistemski troškovi koji moraju da se obezbede da bi se sistem integrisao.
“EPS će projektom solarnih panela moći da bude fleksibilan, kada su cene negativne jer imamo previše solara on će moći da puni svoje rezerve i da kasnije tu energiju upotrebi kada nema sunca”, rekao je Mrdak.
Kako kaže, energetski sistem je veoma osetljiv na neke političke odluke i da ne može preko noći da se zameni sistem koji se gradio više od 100 godina.
“Postoji neka inercija sistema i moraju se pažljivo praviti promene da sistem ne kolabira. Ne treba biti brzoplet. Mi smo zauzeli taj pristup da idemo ka tranziciji, ali ne srljamo” rekao je on i dodao da se Srbija nalazi između dva podjednako važna interesa – da imamo zelenu energiju i siguran rad sistema.
“Srbija ima vremena za prilagođavanje i ako budemo pametno donosili odluke možemo da uspešno završimo tu priču u narednih 20-30 godina”, ističe Mrdak.
On navodi da industrijski potrošači čine oko 50 odsto potrošnje i da se sada menja cela paradigma energetskog sistema.
“Mi smo pre tranzicije imali pasivnu stabilnu potrošnju i ceo sistem na strani proizvodnje je gledao kako da se uklopi u potrošnju, a sada imamo proizvodnju koja je varijabilna i moraće da se uključi aktivno i strana potrošnje, odnosno industrija. U tom smislu postoji prilagođavanje”, zaključio je Mrdak.
Energetski ekspert Aleksandar Kovačević kaže da od organizacije u domaćinstvu zavisi koliko energije može da se uštedi.
“Mi smo radili analize koje pokazuju ordinarnu upotrebu solarne energije za sanitarnu toplu vodu, pa je to već između 15-20 odsto energije koja se upotrebi i u Srbiji i u domaćinstvima. To su značajni brojevi”, navodi Kovačević.
On navodi da su solarne elektrane naša budućnost, ali i da u Srbiji trenutno postoji veliki broj domaćinstava, fabrika i javnih objekata na kojima se nalaze solarna postrojenja i da broj onih koji se napajaju isključivo solarnom energijom nije mali.
“Ja znam nekoliko industrijskih objekata te vrste. Tako da solarna energija živi sa nama već niz godina. Svakako će se to povećati u budućnosti. Kada gledamo primere drugih evropskih zemalja, drugih zemalja po svetu, mi vidimo da postoji velika dinamika rasta korišćenja solarne energije”, rekao je Kovačević.
On ističe da je za primenu solarne energije potrebno znanje o energetskom sistemu, ali i sposobnost balansiranja i korišćenja te energije na najbolji način jer postoje primeri da je država krenula u pravcu uvođenja solarne energije, ali energetski sistem nije bio pripremljen za to.
“Mi imamo situaciju koja je vrlo interesantna da EPS, koji ima krupne velike sposobnosti balansiranja, te sposobnosti još unapređuje širenjem, odnosno diversifikacijom proizvodnog portfolija i kreira još napredniji sistem”, navodi Kovačević.
Takođe, on navodi da će se postaviti pitanje trgovinskog režima sa EU i na koji način to zaista donosi značajan finansijski rezultat.
Kovačević kaže da elektroenergetski sistem postaje područje primene znanja i upravljanja celog sistema sa ciljem da se solarna energija upotrebi na najbolji način.
On ističe da je neophodno da se uspostavi standard kvaliteta, jer trenutno na tržištu postoje solarni paneli lošijeg kvaliteta koji mogu da dovedu do različitih problema na električnoj mreži.
“Jako je važno da država ima odgovarajući tehnički standard. Ja sam se sa tim suočio u Mediteranu gde smo imali različit kvalitet i gde je postavljanje izvesnog tehničkog standarda bitno poboljšalo ceo energetski sistem”, rekao je Kovačević.
On navodi da solarni paneli mogu da traju mnogo duže od 25 ili 30 godina, ali da im produktivnost opada tokom godina.
“Obično veliki proizvođači garantuju izvesno trajanje sistema. Ta garancija znači da će sistem gubiti produktivnost po nekakvoj dinamici tokom godina i ne znači da neće to biti vrlo koristan sistem”, zaključio je Kovačević.
