Za zdrave i dobre odnose važno je da čujemo i razumemo jedni druge. U dobroj atmosferi svaki se problem lakše rešava. Komplikovanije je ako u okruženju u isto vreme imamo one koje stručnjaci zovu energetski vampiri.
Ako se posle razgovora sa nekom osobom, boravka u istoj prostoriji osećate iscrpljeno, možda ste bili u prisustvu energetskog vampira. Oni svesno ili nesvesno crpe vašu energiju radi sopstvenog zadovoljstva. A često su to ljudi koji su nam u bliskom okruženju.
– Lako ih je prepoznati – to su ljudi koji stalno traže pažnju, koji vole da budu u centru pažnje, koji su uvek u drami ili problemima, stalno vam nabijaju osećaj krivice i, što je jako važno, ti ljudi skoro pa nikad nisu podrška osobama preko puta sebe – kaže psiholog Mina Kojić.
Prema njenim rečima, svi imaju tog jednog rođaka koji na porodičnim okupljanjima voli da je u centru pažnje, voli da se sva priča vrti oko njega. Kada neko drugi pokuša da nešto kaže, on brzo okrene priču i vrati na sebe i svoja postignuća.
– Takođe, partner koji od svake sitnice, svake rasprave pravi veliku dramu, preti raskidom, glasan je, viče, siguno spada u kategoriju ‘energetskih vampira’ – ističe Kojićeva.
Energetski vampiri mogu da prouzrokuju stres, umor, anksioznost kod drugih ljudi, da smanje produktivnost, čak i naruše zdravlje.
– U osnovi tog problema jeste ono što mi nazivamo samoljubljem. Kada čovek sebe postavi u centar sveta i ono što on preživljava, onda u kontaktu sa drugim ljudima biva previše naporan i mi vidimo da taj odnos nikako ne funkcioniše. Mi jedni drugima dajemo i našu energiju, dajemo značaj jedni drugima i biramo društvo tako što će postojati jedna normalna interakcija – navodi paroh crkve Svetog Vaznesenja, protojerej Arsenije Arsenijević.
Stručnjaci kažu, kada se nađemo u društvu energetskog vampira, treba da postupimo kao u avionu – masku prvo stavljamo sebi, pa pomažemo drugima.
– Čovek kada je u odnosu sa takvim ljudima, oseća se negde duhovno pokraden. I oseća se kao da je radio neki veliki posao i kao da mu je potreban odmor posle tog posla, a pritom ne oseća zadovoljstvo završenog posla – ističe Arsenijević.
– Morate sebe da obezbedite, sebi da pomognete da biste drugima bili dobri. I takođe ne treba prekidati kontakt po svaku cenu, to se može rešiti na drugi način – tako što ćete ograničiti vreme koje provodite sa tom osobom i da naučite da kažete ‘ne’ bez da osećate grižu savest – navodi Kojićeva.
Uz postavljanje granica, stručnjaci savetuju, treba više vremena da provodimo sa ljudima koji nas umiruju.
