Energetski faktor će igrati ključnu ulogu u budućnost ulaganja u Srbiji

SRBIJA – Strane investitore u Srbiju privlači nekoliko faktora, kao što su konkurentnost na tržištu rada, infrastruktura, ali i energetika po pitanju cena i stabilnosti, izjavio je danas izvršni direktor Saveta stranih investitora Aleksandar Ljubić i ocenio da će to biti ključni faktor u budućnosti.

„Strani investitori vole predvidljivo okruženje, to je ono što oni traže, da budu upoznati sa tržištem, kako da se ponašaju i samim time predvidljivo okruženje. Politička stabilnost je takođe ono što oni očekuju“, rekao je Ljubić na forumu „Evropa se vraća kući, da li je to prilika za Srbiju?

On je dodao da Srbija svu svoju poslovnu trgovinu radi isključivo sa EU, kao i da za Srbiju ne postoji drugi put, odnosno nema alternative.
„Poslovanje sa Evropskom unijom i približavanje je nešto što je u ovom trenutku preko potrebno potrebno ovoj zemlji, radi te stabilnosti“, ocenio je Ljubić.

Što se tiče usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU, koje bi podrazumevalo i uvođenje sankcija Rusiji, istraživač analitičkog centra „The Henry Society“ Helena Ivanov predstavila je istraživanje javnog mnjenja koje govori da bi takva odluka bila nepopularna u Srbiji.

„Javno mnjenje je veoma opredeljeno za Rusiju. Pitali smo da li su za uvođenje sankcija i pod kojim okolnostima bi razmotrili da svoje mišljenje promene – a rezultati kažu 87,7 odsto ispitanih kaže ‘ne’ uvođenju sankcija ako bi to značilo da EU ubrza pristup Srbiji, 87,5 odsto takođe kaže ‘ne’ i ako bi Zapad obećao da će dati sukcesivnu finansijsku pomoć, njih 74,3 odsto reklo je ‘ne’ i ako Zapad obeća da će prestati da pritiska Srbiju da prizna Kosovo kao nezavisno“, rekla je Ivanov.

Ona je, što se tiče investicija, rekla da se EU nalazi u teškoj poziciji, jer daje novac zemlji koja na taj način nije usaglašena sa spoljnom politikom unije, ali i da sama EU nema puno izbora.
„Prekid odnosa sa Srbijom vrlo lako u ovoj geopolitičkoj situaciji može da podrazumeva i okretanje Srbije od EU ka Rusiji i Kini, a takva stvar iz perspektive EU bi bila problematična – jer je to destabilizacija celog Zapadnog Balkana. Nije tajna da Srbija ima uticaja u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, na Kosovu“, rekla je Ivanov.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić rekao je da je, kada se govori o IT sektoru, ključna stvar to što se u Srbiji stvorila određena kritična masa ljudi, i da se sada u IT sektoru nalazi približno 100.000 ljudi, od čega je, kako je rekao, 50-ak hiljada programera.

„Ono što je takođe jako bitno nije samo više propusnost u obrazovnoj sredini koja je bitna za povećanje broja ljudi u IT-ju. Ja sam išao kod fizioterapeuta koji se priprema da postane DevOp – to je jadan od zahtevniijih smerova i IT-ju“, rekao je Bjelotomić.

On je dodao da je jako bitno da ljudi prepoznaju šansu za sebe, a da naš obrazovni sistem daje jako dobru osnovu.
U neformalnim ciframa, rekao je Bjelotomić, govorimo o između 7.000 i 8.000 ljudi koji godišnje uđu u IT i taj trend postoji poslednjih četiri-pet godina.

Budućnost, smatra on, je u razvoju proizvoda kroz startapove, a startap ekosistem u Srbiji vidi kao povoljan.

Direktor Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Nemanja Šormaz rekao je da su oni u CEVES-u razvili tezu da Srbija ima nekoliko poslovnih okruženja – jedno je strano, drugo je za državna-javna preduzeća, a treće poslovno okruženje je za mala i srednja preduzeća.

„Što se tiče direktnih stranih investicija, one nesumnjivo u Srbiji imaju povoljno poslovno okruženje. Očekuje se u 2023. godini pad, a to je pre svega i zbog podizanja kamatnih stopa i generalno će biti slabiji obim investicione aktivnosti u Evropi, pa i u Srbiji ove godine“, rekao je Šormaz.

Što se tiče privlačenja investitora, on je rekao da je pretpostavka da strani investitori dolaze ovde jer su radna snaga i energenti, ne samo jeftinijji nego su i subvencionisani.
„Međutim, tu ima još par stvari – reč koju često čujemo je politička volja, politička rešenost koja ovde postoji od samog vrha pa sve do terena, do ljudi koji to sprovode. Strane kompanije su zadovoljne saradnjom sa implementacionom agencijom“, rekao je Šormaz.

On je dodao da je još jedna važna stvar za strane investitore uspešnost prilagođavanja različitim sistemima kao što je to slučaj sa dualnim obrazovanjem i tom potrebom nemačkih kompanija u Srbiji.
„Čuli sm
o od njih i da im subvencije nisu bitne samo zbog smanjenja troškova, već i kao garancija države da će biti ozbiljan i pouzdan partner“, ocenio je Šormaz.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić rekao je da Srbija najviše trgovinski sarađuje sa EU i da odatle dolazi najviše investicija iako se, kako je rekao, u poslednje vreme kineske investicije uvećavaju.

„Ako posmatramo samo investicije, ne možemo da procenimo uticaj kineskih investicija, jer većina tih investicija dolazi kroz kineske državne kredite. Novitet je da taj kineski privatni sektor krene u ekspanziju, i tada možemo govoriti o novoj ulozi Kine u svetskoj ekonomiji, ali većina i dalje dolazi iz evropskih sredstava“, rekao je Bjelić.

On je dodao da Srbija ima najpovoljniji režim sa EU, kao i da je članica veoma važnog Sporazuma o evromediteranskim pravilima porekla sirovina, što znači da je srpska sirovina jednaka evropskoj.
Mi ako uzmemo sirovine iz BiH ili Severne Makedonije, mi to možemo da predstavimo kao sirovinu sa domaćim poreklom, što nam dodatno otvara vrata ka tržištu EU“, zaključio je Bjelić.

Pročitajte još:

 

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.