Kardiolog iz Urgentnog centra govorio je o najčešćim bolestima kod sportista
Raznih i neutvrđenih bolesti kod sportista bilo je odvajkada, ali se o tome nije govorilo na današnjem nivou. Pod uticajem društvenih mreža, ali i zbog slučajeva koji su se dogodili pred kamerama, priče su dostigle neki viši nivo, a samim tim je i probuđena svest kod učesnika u sportu.
Razgovor sa uglednim kardiologom iz Urgentnog centra, Predragom Mitrovićem vodili smo upravo na tu temu. Kako i zašto dolazi do zdravstvenih problema kod ljudi koji su simbol zdravog, tokom godine su na kompletnim pregledima, uglavnom nisu konzumenti lošeg načina života. Ali, doktor Mitrović nam je srušio tezu da neko mora biti zdrav i podvrgnut svim pregledima samo zbog toga što je sportista.
– Kada je briga o životu sportiste u pitanju, pogotovo profesionalnog, to se poslednjih decenija popravilo, upravo usled ekcesa kako u svetu tako i kod nas. Lično sumnjam da u tim nekim slučajevima dolazi do propusta. Ono što je činjenica, jer sam i sam bio profesionalni sportista, sam stil života se promenio.
Sportista nekada i sada ima potpuno drugačiji način života. Pre svega tu je sama ishrana, nekim stvarima koja poboljšavaju mišićnu masu, a dozvoljena su, to se sada uzima, a nekada toga nije bilo. Svaki sporista se ranije razvijao prirodno, fizičkom aktivnošću, koliko je moglo. Ako pogledamo sada razne energetske napitke koji su dostupni, to su sve stvari koje mogu da promene zdravstveno stanje.
Ako popijete neki napitak u narednih pola sata, sat, vi možete već da imate mogućnost preskakanja srca, a svima nama se to dešava. Ponekad, kad je učestalo preskakanje, može doći do treperenja srca. Drugo, uopšteni odnos prema sportistima, a opet ponavljam naročito onim koji se time bave profesionalno je potpuno drugačiji. Sada su postali gladijatori, uvek je sportska aktivnost bila borba, ali nekada je sve bilo bez manjeg pritiska, od same zarade, a i od privlačenja publike.
Danas ako pogledamo što je neko profesionalniji i uspešniji kako kod nas tako i u svetskom sportu, on je opterećeniji. Ne gledaju se granice, nije samo pregledati sportistu i reći da je zdrav. Danas sportisti nemaju ni dan odmora. Ulaze iz utakmice u utakmicu iz takmičenja u takmičenje i to se sve povećava. Tako da koliko god oni bili zdravi, sa fizičkim opterećenjem, ne može organizam da izdrži. Niko od nas nije mašina, pa bez obzira i na to što su to sve mladi ljudi. Naš organizam do 35. godine starosti, pa tako i srce do te godine raste i razvija se – istakao je na početku razgovora za 24sedam doktor Predrag Mitrović, te dodao:
– Svaki trener ima propisano šta planira, ali opet ako se radi preko toga može biti opasno. Ljudski organizam koliko god neko bio mlađi i u dobrom zdravstvenom stanju organizam ne može sve da izdrži. Moraju da se povuku neke granice, čovek ipak nije mašina, iako može dosta toga da podnese.
Slučaj Stevana Jelovca
Osvrnuo se potom doktor, na našu konstataciju, na slučaj Stevana Jelovca, srpskog košarkaša koji je nedavno preminuo od posledica moždanog udara. Ono što je nama bilo interesantno, jeste da je košarkaš ugovor potpisao u avgustu, što znači, ili bi barem trebalo, da je prošao sve kontrolne preglede, kako su se zdravstveni problemi, koji su vodili moždanom udaru, “sakrili” na tim pregledima?
– S obzirom a to da je u pitanju moždani udar, jednostavno je došlo do pucanja krvnog suda u mozgu. Moguće je da vam se pojavi hipertenzija, povišeni krvni pritisak, a da jednostavno nemate ranije neke simptome. U takvim situacijama je dovoljna jedna sekunda, na primer neko opterećenje. Ako je bio malo više premoren, i onda se napregao, dovoljno je bilo da mu malo skoči pritisak, da mu pukne krvni sud i tu je, nažalost kraj.
Kada je u pitanju srčani udar, kod mlađih ljudi najčešće dolazi usled stvaranja tromba. Krvni sudovi čitavog tela, pa i srca se grče, kada ste pod naporom. Činjenica je da ta aktivnost krvnih sudova koji se grče i koji pumpaju srce, može da dođe do spazma. Do grčenja može doći usled preteranog fizičkog napora, kod preteranog lučenja adrenalina, ali i ukoliko koristite energetska pića.
Postoje valovi u srcu koji se zatvaraju, na ultrazvuku izgleda uredu, ali onda može da se desi usled napora pad, jer se to dešava mehanički, jer ljudi prelaze preko svojih prirodnih mogućnosti. Za profesionalne sportiste je itekako naporno. Svaki dan putuju, igraju i treba sve to izdržati. Sportski pregledi su definisani jasno odavno, ali jednostavno to su stvari koje se dešavaju, pa i ljudima koji su potpuno zdravi, ne moraju biti hronični bolesnici – naveo je kardiolog.
Pitanje koje se samo nameće, da li je potrebnije da imaju češće preglede, da se nešto drugačije radi u klubu, kako bi se sprečile te stvari?
– To je stvar matematike. Svaki češći pregled naravno da smanjuje po zakonu matematike verovatnoću. Srce se zgrči i onda se opusti, ima jedan trenutak kada se puni energijom, ako dođe do elektrčnog impulsa, srce ima naredbu da se zgrči, ono krene, ali ne može i počne da treperi i tako i dođe do padanja.
O Eriksenu
Podsetio je doktor i na verovatno najpoznatiji slučaj koji se dogodio u poslednje vreme, kada je na otvaranju Evropskog prvenstva u fudbalu, Kristijan Eriksen, reprezentativac Danske, kolabirao i završio na travi.
– On je imao taj preskok srca u nezgodno vreme. Srce nije moglo da počne da treperi i on je izgubio svest. Sva sreća samo što su ga reanimirali, on je bio dobro. Suština je da srce koje je došlo u zatvoreni krug, mora da se resetuje i to električno. Jer srce radi putem struje, koja prolazi i grči mišić i u ovoj slučaju imate situaciju koja se vrti i jednostavno kao kompjuter treba da se “resetuje”. Kada uključite struju, srce je na nuli, razelektriše se i kreće taj impuls. To može da izazove i jači udar u grudni koš. Oni su odmah skočili i izmasirali ga i kada su kasnije snimali, srce je bilo potpuno normalno i čisto. Ali eto, taj preskok može svima da se desi.
Pojedini udarci na terenu mogu izazvati probleme koji će uticati na karijeru igrača, neki pak mogu biti fatalni…
– I udarac u zonu srca može biti opasan. Mehanički možete napraviti malopre pomenuti preskok i onda to dovodi do pada te osobe i ne daj Bože smrti. Upravo, kao i u saobraćajnoj nesreći, izgleda kao da vam od udarca nije ništa, a pukla vam je na primer slezina, jetra, rebra. Tako i kod ovoga, uopšte udarac se smatra jako opasnim po unutrašnje vitalne organe. Svaki mehanički kontakt, bilo da sam sportista napravi ili da ga neko drugi izazove, može biti itekako opasan.
Iz ugla doktora, kada je on taj koji sportiti može da saopšti da “Sad je kraj”?
– Doktor može samo da kaže kada to objektivni parametri ukazuju. Postoje ti testovi opterećenja i fizičke spremnosti, uopšte pritisak, frekvenca… Kada postoje neke bolesti koje dijagnostički nisu dobre, on možeda kaže objektivno da bi trebalo da završi karijeru ili da se u narednih nekoliko meseci priprema na to. Ne može niko unapred nekome da kaže da prestane da se bavi sportom, ako nema neke materijalne dokaze za to – zaključio je kardiolog Predrag Mitrović.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
