SRBIJA – Elektroprivreda Srbije (EPS) proslavlja danas 130. rođendan, a 6. oktobar je dan kada je davne 1893. godine puštena u rad prva javna elektrana u Srbiji, Termoelektrana (TE) na Dorćolu u Beogradu i taj datum predstavlja početak elektrifikacije u Srbiji.
Električnom energijom tada su osvetljavane ulice grada i domovi uglednih građana, pokretana „varoška železnica“ (tramvaji) i retki industrijski pogoni, a na ulicama grada bilo je postavljeno 65 lučnih lampi i 422 sijalice.
Za 130 godina put najstarije energetske kompanije u regionu nije bio lak, ali je ipak uspela da preživi i Prvi i Drugi svetski rat, raspad Jugoslavije, sankcije devedesetih, bombardovanje 1999, a ni u jednom trenutku nije odustala od osnovne namene, a to je proizvodnja i distribucija struje.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je, obraćajući se prisutnima, čestitala jubilej i naglasila da svi zaposleni u toj kompaniji, i bivši i sadašnji, imaju razloga da budu ponosni na kompaniju u kojoj rade i njenu istoriju.
„Kad pogledamo ko su sve bili ljudi koji su svojim idejama, radom, energijom, doprineli da danas imamo energetski sistem kakav imamo danas, treba da smo ponosni. Verujem da svi zajedno, međutim, više gledamo u budućnost nego u prošlost, i da nas sve interesuje kakav će EPS biti u godinama i decenijama ispred nas“, kazala je ona.
Ministarka je naglasila da je plan da EPS ostane najveće i najvrednije preduzeće Srbije i da bude još efikasniji, moderan i jedan od lidera u regionu.
„Uz izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, upravo bi modernizacija upravljanja i veća efikasnost, i na tome zasnovan razvoj, trebalo da budu garancija dugog i uspešnog trajanja EPS-a u budućnosti“, dodala je Đedović Handanović.
Međutim, kako je istakla, ne smeju da se zaborave izazovi, kako ekonomski, tako i tehnoloških, jer živimo u vremenu u kojem su tehnologije o kojima su nekada razmišljali najveći inženjerski umovi danas stvarnost.
„Naš osnovni cilj i zadatak je i dalje nepromenjen, a to je da imamo energetski sistem koji može da proizvede dovoljno energije za potrebe naših građana i privrede, po najnižoj ceni. Ali jasno je da u godinama ispred nas taj cilj i zadatak nećemo moći da ostvarimo na način na koji smo mogli u decenijama iza nas, jer se svet menja, i svi smo deo borbe protiv klimatskih promena koja znače i transformisanje i energetskog sektora“, navela je ona.
Ministarka je istakla da elektroenergetski sistem Srbije, a pre svega EPS, treba da bude stub i motor tih promena, baš kao što je u prošlosti bio stub i pokretač industrijalizacije i modernizacije privrede.
„EPS je ključni činilac ostvarenja strateških ciljeva države u oblasti energetike, a to je energetska nezavisnost i oslanjanje na sopstvene izvore, kao i tranzicija ka čistim izvorima energije“, kazala je Đedović Handanović.
Prema njenim rečima, u narednih desetak godina neophodne investicije u energetski sektor Srbije procenjene su na oko 15 milijardi evra.
Ona je navela i da bi elektroenergetski sistem trebao bi da bude pojačan sa oko četiri MW novih kapaciteta do kraja decenije, kombinacijom investicija javnog i privatnog sektora.
„Budući razvoj EPS-a treba da gledamo kao uzimanje onog najboljeg iz naše prošlosti, u kojoj smo znali itekako biti hrabri, stručni, inovativni, prateći duh vremena“, kazala je ona i dodala da ne vidi razlog da i danas Srbija ne bude, barem u našem regionu, jedna od vodećih zemalja kad je u pitanju energetika, a za to je potrebna elektroprivreda koja će biti lider u svojoj industriji.
Ministarka je dodala i da od EPS očekuje da privuče mlade talente i da zadrži iskusan kadar.
Vršilac dužnosti generalnog direktora EPS Dušan Živković podsetio je da je istorija EPS počela sa prvom termoelektranom na Dorćolu, a nastavilo se sa malim hidroelektranama, prvim površinskim kopovima, dok je sve podignuto na viši nivo sa izgradnjom velikih termo i hidroelektrana koje su i danas energetski oslonac Srbije.
„EPS je delio sudbinu građana i privrede u svim vremenima i dobrim i teškim. EPS je uvek neizostavni deo života Srbije. I uvek je bio sigurna karika energetskog sektora“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, danas je EPS na putu reformi, profesionalizacije poslovanja, a cilj je da bude uspešna, efikasna i profitabilna kompanija i da i u budućnosti bude jedan od najznačajnijih investitora u državi i najznačajnija energetska kompanija.
„Počeli smo da se menjamo, to je neminovno, jer se prilagođavamo vremenu i okolnostima i na lokalnom i globalnom nivou. Sa idejama i znanjem zaposlenih koji su najvažniji, EPS je ta energija za budućnost“, naglasio je Živković i dodao da bez ulaganja i usavršavanja teško da može da se odgovori na energetsku tranziciju, u kojoj već živimo.
On je istakao i da je dobro što EPS ima podršku države i posebno resornog ministarstva za razvoj investicionih projekata.
„Unapredićemo naš termo sektor koji obezbeđuje baznu energiju, sve što radimo i radićemo i dalje da bismo obezbedili sigurnost i stabilnost sistema. Fokus je na ulaganjima u projekte zaštite životne sredine jer je to imperativ našeg poslovanja, dok je modernizacija postojećih i izgradnja novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije okosnica našeg strateškog razvoja“, rekao je direktor EPS.
On je zaključio i da je EPS potpuno spreman za predstojeću zimu, dodajući da je ceo sistem predano pripreman mesecima i da su urađeni svi remonti, kao i da deponije termoelektrana imaju više od dva miliona tona uglja, ali i da akumulacije imaju dovoljne zalihe.
EPS je nedavno od javnog preduzeća (JP) postao akcionarsko društvo (AD) zatvorenog tipa, u stoprocentnom vlasništvu države. Tačnije to se desilo 13. aprila 2023.
Prema podacima sa sajta EPS-a, osnovni kapital društva je 100 odsto akcijski kapital i podeljen je na 36.510.509 običnih akcija sa pravom glasa, pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara, a sve obične akcije izdate su i u vlasništvu su osnivača.
Organi AD EPS su Skupština, Nadzorni odbor i Izvršni odbor. Skupština imenuje članove Nadzornog odbora, dok Nadzorni odbor imenuje generalnog direktora i izvršne direktore koji čine Izvršni odbor.
Navodi se i da je EPS vertikalno organizovano preduzeće, koje ima osnivačka prava u dva zavisna privredna društva i tri javna preduzeća na Kosovu i Metohiji (KIM) i ističe da od juna 1999. EPS nije u mogućnosti da upravlja svojim kapacitetima na KIM.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
