El Pais vodeći dnevni list u Španiji, sa sedištem u Madridu pisao je pre dva dana o našoj fizičarki Milevi Marić Ajnštajn.
El Pais hvali uspehe koje je Mileva Marić postigla, spominje njeno srpsko poreklo i zasluge za nauku, a kroz pisma koja je razmenjivala sa svojim mužm Albertom Ajnštajnom pokazuje i njegov odnos prema njoj.
Na samom početku teksta, El Pais, kroz poruke i pisma, pokazuje kakva je osoba bio Alber Ajnštajn prema svojoj supruzi Milevi.
El pais: U julu 1914, Albert Ajnštajn je svojoj ženi — Milevi — poslao poruku preko zajedničkog prijatelja, u kojoj je objasnio šta mora da uradi da bi nastavili da budu zajedno.
– „Da mi pereš odeću, pripremaš tri obroka dnevno, očistiš spavaću sobu i središ moju kancelariju (koju bi samo on koristio). Uzdržaćeš se od bilo kakvog odnosa sa mnom, osim ako je to neophodno iz društvenih razloga“, napisao je Albert Ajnštajm Milevi. Takođe je izričito tražio da odustane od druženja s njim kod kuće, kao i zajedničkih putovanja. Napomenuo je u poruci da neće biti intimnosti – samo minimalna količina kontakta – i apsolutno nikakvog okretanja njihove dece protiv njega. To su bili njegovi uslovi: zamolio je Milevu da ih prihvati.
Ovo pismo, piše El Pais, jasno definiše svet u kome je Mileva živela i sve stvari sa kojima je morala da se nosi. Albert je bio gotovo siguran da će na kraju popustiti i da će prihvatiti one ponižavajuće uslove koji će je učiniti slugom „velikog čoveka“. Međutim, Mileva se usprotivila, i ubrzo nakon toga, naterala je Alberta da prihvati drugačiji set uslova, u kojima je on obećao da će obezbediti sumu novca za izdržavanje i obrazovanje svoje dece. Mileva ih je potom povela sa sobom u Cirih.
El Pais piše: Mileva je pripadala imućnoj srpskoj porodici koja je živela na austrougarskoj strani granice, u Novom Sadu. Oni su bili pravoslavni hrišćani. Otac ju je podržavao da studira, što je bila retkost za žene u to vreme. Šepala je, što je značilo da joj je bilo teško kao detetu. Međutim, njena inteligencija joj je otvorila vrata i u Cirihu je uspela da se poveže sa rasejanim, nezrelim i briljantnim dečakom iz jevrejske porodice. Albert Ajnštajn je bio četiri godine mlađi od nje, ali su se savršeno razumeli. Ona i Ajnštajn su bili kolege studenti na Politehničkom institutu u Cirihu, u Švajcarskoj, gde su oboje studirali fiziku. Zaljubili su se i venčali 1903. godine.
Mileva je radila na matematičkom delu Albertovih teorija, pisala kritike za specijalizovane časopise (u koje je on stavio svoje ime) i čak pripremala beleške za njegove časove kada je obezbedio mesto profesora. U raznim knjigama i filmovima istaknut je značajan doprinos koji je Mileva Marić dala naučnom radu Ajnštajna, koji je dobio Nobelovu nagradu 1921. godine. Nakon udaje za Ajnštajna, naučna karijera Mileve Marić je zamrla, a ona se fokusirala na podizanje njihova dva sina. Par se na kraju razveo 1919. Mileva Marić se kasnije vratila u Cirih, gde je živela miran život, uglavnom daleko od naučne zajednice.
Uprkos akademskom uspehu, Mileva Marić se suočila sa brojnim izazovima, uključujući i rodnu diskriminaciju, koja je ometala njeno napredovanje u karijeri. Među istoričarima je bila stalna debata o obimu njenog doprinosa u Ajnštajnovom radu, posebno u pogledu teorije relativnosti. Neki sugerišu da je možda dala značajan doprinos Ajnštajnovim ranim istraživanjima, dok drugi tvrde da je njen uticaj bio minimalan. Dok doprinosi Mileve Marić fizici ostaju predmet spekulacija i debata, njena priča i dalje interesuje istoričare i naučnike zainteresovane za istoriju nauke, posebno za ulogu žena u toj oblasti.
Kako god da se posmatra rad i doprinos Mileve Marić fizici, lepo je da se svetski mediji, sa vremena na vreme osvrnu na njen rad, život i poreklo.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
