Eksploziv na daljinsko upravljanje verovatno iza curenja Severnog toka

Propuštanje gasovoda Severni tok je verovatno bio napad sa korišćenjem eksplozivnih naprava detoniranih na daljinu, kaže britanski izvor odbrane

Sumnja na čin sabotaže, od strane Rusije, na gasovodu u Baltičkom moru je verovatno bio napad sa korišćenjem podvodnih eksplozivnih naprava detoniranih na daljinu, prema izvoru britanske odbrane.

Foto: New Scientist/youtube printscreen

Izvor je rekao da su sve mine mogle biti spuštene na morsko dno na dugačkoj liniji, spuštene preko boka čamca ili postavljene pored gasovoda Severni tok podvodnim dronom pre nekoliko meseci ili čak godina.

Poljska i Ukrajina optužile su Rusiju da je izazvala pukotine koje izbacuju gas u more.

Evropska unija je saopštila da je verovatno sabotaža dovela do oštećenja gasovoda Severni tok 1 i 2, ali još uvek nije identifikovala krivca.

Moskva je odbacila optužbe da stoji iza oštećenja gasovoda kao „predvidljivo glupe i apsurdne“. Cevovodi su izgrađeni u Rusiji i prenose ruski gas u Evropu.

Portparolka ministarstva spoljnih poslova rekla je da Rusija namerava da sazove sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog oštećenja infrastrukture.

Ruska ambasada u Danskoj saopštila je da je svaka sabotaža napad na energetsku bezbednost Rusije i Evrope.

Ali zapadni izvor je rekao da Kremlj „previše protestuje“.

Rusija je koristila svoju energiju kao oružje za kažnjavanje evropskih zemalja koje se oslanjaju na rusku naftu i gas za podršku Ukrajini nakon invazije predsednika Vladimira Putina u punom obimu.

To je oblik nekonvencionalnog ratovanja u „sivoj zoni“ pod pragom rata, osmišljenog da izvrši pritisak na vlade dok njihovo stanovništvo pati od rastućih troškova energije.

Svaki dokaz da je Rusija nanela štetu gasovodima predstavljao bi eskalaciju ovog hibridnog oblika ratovanja.

Izvor iz evropske bezbednosti rekao je da je to “veoma ozbiljno”.

Novinska agencija Rojters izvestila je da oružane snage, obalska straža, pomorske vlasti, energetske agencije i policija iz zemalja kao što su Švedska, Nemačka i Danska sprovode istrage o curenju gasa.

Švedsko tužilaštvo saopštilo je da će razmotriti materijal iz policijske istrage o šteti na gasovodima i odlučiti o daljim akcijama.

Danska je rekla da bi moglo potrajati nedelju ili dve pre nego što oblasti oko oštećenih gasovoda budu dovoljno mirne da budu istražene.

Britanski izvor je umanjio spekulacije da je ruska podmornica možda postavila te uređaje jer Baltičko more nije bilo posebno duboko, što otežava izvođenje takve podvodne misije bez otkrivanja.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da „konstantno prati svoje oblasti odgovornosti i interesa, što uključuje zaštitu kritične infrastrukture kao što su podvodni kablovi i priobalne strukture“.

Portparol je rekao: „Kao pitanje politike, mi ne nudimo narativ koji detaljno opisuje specifične sposobnosti naših aviona, brodova ili podmornica.

Pročitajte još:

Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.

Tagovi:

Pročitajte još:

Претрага
Close this search box.