SMEDEREVO/SRBIJA – Bio je topao dan na početku leta, kada se Smederevom prolomila stravična eksplozija, koja ga je sravnila sa zemljom.
Nakon aprilskog poraza jugoslovenske vojske, nemački okupatori su uskladištili na stotine tona eksploziva, dinamita, municije i artiljerijskih granata u simbol ovog grada-Smederevsku trvrđavu na obali Dunava.
Odatle je ovaj ratni plen trebao biti transportovan u Nemačku, kako bi hranio nacističku ratnu mašinu. Tog četvrtka 5. juna 1941. godine u gradu je bio pijačni dan. Ljudi iz okolnih mesta našli su se tog dana u Smederevu radi svog posla. Jer iako je okupacija već uveliko trajala, život je morao da ide dalje… Da bi cela priča o smederevskoj apokalipsi bila još tragičnija, taj dan se u gradu nalazio veliki broj đaka i srednjoškolaca. Oni su došli po svoja svedočanstva, koja su se delila taj dan a ne kao obično na Vidovdan.
Smederevo srpska Hirošima
Kazaljke na satu pokazale su 14:14, kada je nastala stravična eksplozija. Grad je u tren oka pretvoren u ruševinu. Eksplozija i potres su se čuli u Beogradu, Požarevcu i Vršcu. Nad gradom se nadvio oblak dima, nalik na ogromnu pečurku, koja se videla na udaljenosti od 100 kilometara. Prema nekim izvorima, jačina eksplozije bila je jednaka snazi atomske bombe bačene na Hirošimu!
Ipak malo sreće u tragičnom danu, bilo je to što se eksplozija desila u samoj tvrđavi, a ne u nekom skladištu ili železničkoj stanici. Drevne zidine ipak su uspele makar za malo da ublaže eksploziju i tako spasu nebrojane živote.
Slučajnos ili sabotaža
Nikad tačno nije utvrđeno šta je uzrok ove tragedije. Možda nemački okupatori, nisu ispoštovali procedure skladištenja eksplozivnih sredstava. A bila je dovoljna samo jedna iskra u vrelom danu da izazove apokalipsu.
Prema drugim izvorima u pitanju je bila sabotaža. Da li engleskih agenata, odmetnutih delova vojske ili komunističkih operativaca. Ipak kao mogućeg izvršioca ove sabotaže, mnogi navode na Mustafu Golubića. Ovaj nekadašnji pripadnik Crne ruke i prijatelj Dragutina Dimitrijevića Apisa, već godinama je bio istaknuti komunistički operativac. Mnogi su ga baš taj dan videli u Smederevu, a Nemci ga hapse dva dana kasnije u Beogradu.
Zanimljivo je da nakon rata komunističke vlasti Jugoslavije, nisu želele da se puno zna o ovom događaju. Čak su i sprečavale da se odaje bilo kakava pošta i komemoracija nastradalima. Milicija je rasterivala ljude koji su pokušavali svakog 5. juna da se okupe u crkvi ili oko tvrđave
Razmere razaranja
Prema nemačkim izvorima u eksploziji je poginulo 12 nemačkih vojnika i „nekoljiko hiljada civila“. Sa brojem stradalih se uvek licitiralo, a vlasti bivše Jugoslavije uvek su pokušavale da umanje broj žrtava.
Ipak procena poginulih kreće se od 4.000 do 12.000 a ponegde čak i 15.000 Srba! Razaranje grada bilo je potpuno, pa se razmišljalo o tome da se grad potuno napusti i više ne obnavlja. U planu je bilo da se napravi novi grad na drugoj lokaciji ali se od toga odustalo.
Bez sumnje, ovo je jedna od najvećih tragedija srpskog naroda u 20. veku, o kojoj se malo zna i koje je prepuštena zaboravu…
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
