Ekskluzivni snimci razgovora Veljka Belivuka: Niko iz politike nas ne kontroliše, niti drži!

Javnost u Srbiji po prvi put je bila u prilici da čuje audio-snimke razgovora Veljka Belivuka, u kojima je ovaj vođa ozloglašenog klana govorio o mnogobrojnim temama.

Prva epizoda ovog serijala nosi ime “Politika”.

– Pošto je to najopipljivije i to svi vole da čuju ko ih je onako… Ne postoji sastanak s grobarima gde ja kažem da to ne sme da se radi. Niko iz politike nas niti kontroliše niti drži niti mi imamo s njima neki dogovor. Ja moje privatno mišljenje da l’ neko radi dobro ili ne radi to je moje privatno mišljenje. Ako ja ne radim barjak da se vrti za tog nekog, neću da dam ni da se pljuje. I uostalom, konstantno se komentariše stop politici na sportskim manifestacijama, pa šta je to nego politika. Mene niko ne može da ubedi da pevanje protiv uprave ili određenog čoveka iz politike ide spontano, tek tako. A to znam da ne ide odlično zato što znam ljude koji su to započinjali i koji nama stavljaju vruć krompir u ruke. Ko su? Pa suprotne političke stranke. Proteklih sedam utakmica uđem, pa čekam da vidim gde su i, sad ta petorica, kad me vide ili Saleta pokojnog, izađu sa stadiona. Što izađu? I što onda nema pevanja kad izađu ta petorica – rekao je Velja Nevolja.

Ne pravi budalu

Prema njegovim rečima, skandiranje protiv političara uvek kreće s jednog dela stadiona:

Plaćaju sponzorstva koja mogu ja da platim!

O odnosu uprave i navijača Belivuk je pričao na sledeći način:

– Odnos između uprave i navijača mora uvek da postoji, ali ne na nekom nivou maltretiranja jedne ili druge strane. Znači, to mora, to je normalno da postoji jer ti navijači dolaze da gledaju taj fudbal i ako uprava ne odradi dobro taj posao, pa ne stavljaju dobre igrače, pa taj klub ode u onu stvar, imate odraz i na tribini nema ljudi. Kad nema ljudi, ne možeš da imaš sutra ni prodaju karata, kad nemaš prodaju karata, nemaš TV prava. Od čega će da živi klub? Od čega da živi, šta? Partizanu, ja ne znam da li su godišnja primanja kao u nekim klubovima mesečno što se tiče sponzora, što je sramota. Određeni sponzori postoje, evo ja bih ih ovde skinuo sad svakog pojedinačno, plaćaju tako smešno neka sponzorstva, plaćaju sponzorstvo koje ja mogu da platim. Ali mi smo ti koji smo na ulici, mi smo ti koji smo na tribini, mi smo ti koji čujemo šta ljudi žele. Ne možeš ti da čuješ iz kancelarije šta treba, uopšte ne možeš, ti nemaš predstavu. Ti možeš da imaš neku svoju viziju, ali… Grobari su na jugu šta god ovi ostali pričali, kao zapad su pravi, istok su pravi, onaj ko je grobar on je na jugu, on se bori za taj klub, on donosi odluke. Ko god oće nek dođe slobodno, vrata su otvorena, pa kad dođe vreme za tebe, preuzmi.

Belivuk je posebno opisao situaciju u hali Pionir.

– Pionir tu tek grmi. Mi imamo situaciju na stadionu Partizana, najviše je nas na jugu, a ostalih je manje. U košarci je nas 300, njih je 6.700 i oni se rasporede. I to kad krene, to skandira cela hala. A onda sutra izađe u novinama kako navijači ruše tog nekog. Neću da se navijači koriste u tom smislu, neću da budu oružje nečije. I ostale vođe juga to traže, nema politike. Oni su pogrešili odavno, ovde je dizana zastava radikala, davno je dizana zastava radikala na jugu. Meni nije sporno da dignem zastavu “Kosovo je Srbija”, nije mi sporno da dignem barjak “Ratko Mladić srpski heroj”, to mi nije sporno, to hoću da uradim, ali da ja rušim ili postavljam Vladu, ne pada mi na pamet. Uopšte mi ne pada na pamet. A druga stvar što kažem, narod je uglavnom marva, narod je navikao da ima vođu u svakom smislu. I narod sluša šta mu se kaže.

Kuvana mućkalica

Velja Nevolja opisao je i kako su preuzeli prostorije na stadionu:

– Mi smo uzeli baštu Partizana, sredili je, doneli garnituru i napravili kafić naš navijački. I to je bilo to. A, kako se zove, restoran, nije radio, sad da ja vama dam odgovor zašto ne radi, to bi značilo šta – da ja rukovodim klubom ili upravljam. Ne možete vi da ne uložite u restoran 30 godina ništa i da očekujete da će on da radi. Za ručak ima kuvana mućkalica od ponedeljka do petka. Mislim, ajd sad, to je manje bitna stavka, ali… Nama je sve bilo tu na stadionu, mi smo tu do pet-šest bili na stadionu bukvalno, znači nismo mrdali. Šta god ko radio privatno ljudi su tu dolazili na stadion da se viđaju s nama. Tu nam je sve bilo, gde ću, šta ću, imam restoran, imam toalet, posle treninga tuširanje, ko da sam kući, nemam potrebe. Tako da sve što smo radili, radili smo ovde i završavali smo ovde i 90 odsto je bilo vezano za Partizan, deset za neke naše privatne stvari. Kad kažem privatne stvari, držali smo obezbeđenje u nekom klubu, tako. Znači ništa što ne bi trebalo.