Pet vodećih nemačkih instituta za ekonomska istraživanja znatno su revidirala naniže izglede privrednog rasta Nemačke za ovu godinu u svom prolećnom izveštaju, ističući da nacionalna ekonomija “plovi kroz burne vode” i da se suočava sa najvišim stopama inflacije u poslednjim decenijama.
Oporavak od korona krize se usporava kao rezultat rata u Ukrajini, ali ostaje na pravom koloseku, ocenjuju instituti DIW iz Berlina, IFO iz Minhena, IfW iz Kila, IWH iz Halea i RWI iz Esena, koji predviđaju da će nemački bruto domaći proizvod (BDP) porasti za 2,7 posto u ovj godini i za 3,1 odsto u 2023.
U slučaju momentalnog prekida isporuka ruskog gasa u obe godine, bilo bi ugroženo ukupno 220 milijardi evra nemačke privrede, navodi se u sažetku izveštaja koji je Tanjugu dostavio minhenski institut IFO.
„Proces oporavka nemačke privrede ponovo se odlaže. Ekonomsku sliku oblikuju suprotstavljene sile, pri čemu sve one podstiču rast cena“, kaže Stefan Kuts, potpredsednik i direktor istraživanja za poslovne cikluse i rast sa Institutu za svetsku ekonomiju iz Kila.
Prema njegovim rečima, ublažavanje pandemijskih mera ograničenja podržava uslužne dlatnosti, dok nastavak problema sa uskim grlima u lancu snabdevanja nakon krize kovida-19 i dalje koči prizvodnju.
„Talasi uticaja rata u Ukrajini utiču na ekonomsku aktivnost i na strani ponude i na strani potražnje. Paketi vladinih podsticaja tokom pandemije već su imali inflatorni efekat. Povećanje cena ključnih energenata nakon ruske invazije (na Ukrajinu) dodatno pojačava pritisak na rast cena“, navodi Kuts.
Zbog visokog stepena neizvesnosti u pogledu snabdevanja energentima iz Rusije, koji su važni za ekonomski rezultat Nemačke, instituti su svoj prolećni izveštaj zasnovali na dva scenarija. Oznovni scenario pretpostavlja da će isporuke gasa ostati na tekućem nivou i da neće biti dalje ekonomske eskalacije zbog rata u Ukrajini, a drugi, nepovoljniji, pretpostavlja iznenadni prekid isporuka ruske energije.
Prema osnovnom scenariju, nemački BDP će porasti za 2,7 odsto u 2022. godini, a u slučaju prekida snabdevanja ruskom energijom rast bi iznosio samo 1,9 odsto.
U jesenjm izveštaju, pomenutih pet instituta je predviđalo rast Nemačke od 4,8 odsto za ovu godinu.
Glavni razlozi revidiranja projekcije rasta naniže su rat u Ukrajini i situacija sa pandemijom koja je bila gora od očekivane u minuloj zimskoj polovini godine.
Za 2023. godinu, predviđa se povećanje nemačkog BDP-a od 3,1 odsto po osnovnim scenariju, a u slučaju prekida snabdevanja ruskim energentima pad od 2,2 procenta umesto rasta od 1,9 odsto procenjenog lošijim scenarijom iz jesenjeg izveštaja.
Kumulativni gubitak BDP-a u 2022. i 2023. u slučaju zamrzavanja isporuka iz Rusije verovatno će biti oko 220 milijardi evra, što je ekvivalentno procentu od preko 6,5 odsto godišnje ekonomske proizvodnje.
Nemački instituti prognoziraju inflaciju od 6,1 odsto u 2022. godini, najvišu u poslednjih 40 godina. U slučaju prestanka snabdevanja ruskom energijom, ona bi skočila na čak 7,3 procenta, što bio bio rekord u posleratnoj Nemačkoj.
Takođe procenjuju da će stopa rasta potrošačkih cena iznositi naredne godine 2,8 posto, a u sučaju prekida isporuka energije 5,0 odsto, znatno iznad proseka od ponovnog ujedinjenja.
Prema osnovnom scenariju, stopa nezaposlenosti će pasti sa 5,7 odsto u prošloj godini na 5,0 odsto u 2022. i 2023, dok nepovoljni scenario predviđa stopu nezaposlenosti od 5,2 odsto ove i od 6,0 procenata 2023. godine, pri čemu će najveći deo šoka biti apsorbovan skraćenim radnim vremenom.
Takofje se predviđa da će budžetski deficit znatno pasti sa isticanjem mera pandemijske fiskalne podrške. Prema prognozi, deficit će pasti na 52,2 milijarde evra u tekućoj godini i na 27,9 milijardi evra u narednoj godini.
U slučaju prekida isporuka gasa, 2022. godine bi deficit iznosio nešto više od 76 milijardi evra (2,0 odsto BDP-a), a u idućoh godini od oko 160 milijardi evra (4,1 odsto BDP-a), navodi se u sažetku izveštaja dostavljenom Tanjugu.
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
