Suša je pčelarima, za razliku od ostalih poljoprivrednika, donela možda i rekordnu godinu, ali oni trenutno ne mogu da u Evropi naplate svoj trud.
Srpski med je ove godine odličnog kvaliteta, pčele su se naradile, još samo da počne izvoz i pčelari bi mogli da se pohvale rekordnom godinom.
Pčelar Marko Sekulić iz Banatskog Velikog Sela pokraj Kikinde kaže za 24sedam da se pokazalo da je istinita ona stara izreka: „Nema meda dok ne praši atar“. A ove je godine zbog suše, koja je nanela ozbiljne posledice pojedinim ratarskim kulturama, baš prašilo.
– Ovde u Banatu imamo možda i rekordnu godinu. Nismo očekivali ovakvu godinu zbog suše, u ataru je izgoreo sav suncokret i kukuruz, ali pčele su baš radile, meda ima i mnogo i dobar mu je kvalitet – kaže Sekulić.
Da ove godine meda ima dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz, za razliku od prethodnih, potvrđuje za 24sedam i Rodoljub Živadinović, presednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
– Bagremova paša je bila dobra, lipe je bila perfektna, obilno je i dugo medila, suncokret je bio prosečan, a uljana repica s proleća slabija od očekivanog. Nažalost, livadske praktično zbog suše nije bilo uopšte, kao ni medljikovca. Sve u svemu, biće meda i za nas i za izvoz, gde ide uglavnom bagremov med, a i sa cenom smo konkurentni na tržištu Evrope – objašnjava Živadinović.
A da je kvalitet ne samo dobar nego odličan, pokazuju i priznanja i nagrade koje su naši pčelari dobili na smotrama u okruženju. Sam Sekulić, odnosno njegovo Poljoprivredno gazdinstvo „Sekulić“, dobitnik je zlatnih medalja za kvalitet suncokretovog meda na međunarodnom takmičenju pčelara u Tuzli u BiH i Tetovu u Severnoj Makedoniji.
– U Tuzli je bilo čak 910 uzoraka iz 25 zemalja sa tri kontinenta. Prvi put smo se takmičili i nama kao malim proizvođačima to što smo tamo pobedili i što je nagrada potvrđena analizama Tehnološkog fakulteta u Tuzli i Fakulteta za tehnologiju hrane u Tetovu mnogo znači. Sav med je prvo testiran, a potom je usledila degustacija – napominje Sekulić.
Kvalitet, dakle, kao što smo i znali, za srpski med nije sporan, bilo da se radi o vrstama poput lipe, suncokreta, medljike (tzv. šumski med), koje se prodaju lokalno, ili bagremovog meda, koji ide u izvoz. Međutim, sa izvozom meda ove sezone ima problema, jer med je već od avgusta trebalo da bude na putu ka prestižnim tržištima Italije, Nemačke ili Norveške. Međutim…
– Trenutno izvoza nema, mada je trebalo da počne još s kraja avgusta. Za prvo, „namensko“ odlaganje od mesec danas smo znali i očekivali smo ga. Otkupljivači u inostranstvu su u prošle dve godine napravili dugove u robi prema trgovinama i gubitke zbog visoke cene i sada odugovlače sa novim rodom kao bi pokrili gubitke sa starom cenom. Međutim, to je trebalo već da se završi, pa pretpostavljamo da je sada problem ekonomska kriza i strah da se otkupljeni med, kao luksuznija roba za krajnjeg potrošača, neće lako prodati. Naše analize kažu drugačije, da je naš kupac uvek isti onaj koji zna šta je med i može da ga plati, ali videćemo – napominje Živadinović.
Kako nema izvoza, ne zna se ni cena, ali srpski pčelari sa nadaju da će ove godine biti oko pet evra za kilogram bagremovog meda na veliko.To je i cena koja mnogo govori svim ostalim kupcima meda u maloprodaji u Srbiji, po supermarketima, prodavnicama zdrave hrane, pijacama…
Sa velikoprodajnom cenom od oko 600 dinara za med koji nije stavljen u teglu sa nalepljenom etiketom i transportovan blizu kupca, njegova cena „na polici“ ne može biti manja od 1.000 ili 1.200 dinara. Ako je pravi, naravno.
Med trenutno ne ide u izvoz i velikim trgovcima, ali, srećom, pčelari danas imaju i druge kanale da svoj proizvod plasiraju na tržište, od prodaje lokalnim prodavnicama zdrave hrane do interneta i društvenih mreža. Marko Sekulić ne mora da ima ni posrednike, jer sav svoj med prodaje „sa kućnog praga“.
– Godišnje napravimo 1.300 kilograma meda i sve to ode u teglama kupcima koji dođu kod nas ili u lance zdrave hrane. Cena je samo malo veća nego prošle godine, 800 dinara za kilogram meda od uljane repice i suncokreta, umesto 700, i sa prodajmo nema problema – objašnjava Sekulić.
A još boljoj prodaji bi mogla da doprinese i akcija Opštine Kikinda, koja je za izabrane proizvođače postavila i „medne table“ ispred njihovih gazdinstva, kao što ih imaju npr. vinari i vinogradari.
Pročitajte još:
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
