Danas omiljeni koktel mnogih, džin-tonik ima istoriju koja seže daleko unazad i vezana je za borbu protiv malarije u britanskim kolonijalnim vremenima. Kako je ovo nekada medicinsko piće postalo sinonim za sofisticiran užitak u barovima širom sveta? Od svoje izvorne namene kao leka u tropskim krajevima, džin-tonik je evoluirao u globalni fenomen prepun mogućnosti za eksperimentisanje i uživanje.
Još u 19. veku, kada su britanske trupe bile stacionirane u kolonijama, posebno u Indiji, suočavale su se sa opasnošću od malarije. Tada je otkriveno da kinin, supstanca izvađena iz kore drveta kininovca, pomaže u prevenciji ove bolesti koju prenose zaraženi komarci.
Ukus kinina, međutim, bio je izuzetno gorak i neprijatan, pa su vojnici počeli da ga mešaju sa vodom, šećerom i limunom, kako bi ga učinili podnošljivijim. Tako je nastala prva verzija tonik vode.
U to vreme, džin je bio popularan napitak u britanskoj vojsci, pa su vojnici počeli da ga dodaju vodenom toniku kako bi još više ublažili gorčinu. Rezultat? Osvežavajući koktel koji je pružao zaštitu od malarije, ali i momentalno osveženje. Tako je džin-tonik rođen kao piće koje je spašavalo zdravlje i ujedno podizalo moral.
Istorija kolonijalnog pića
Džin-tonik je ubrzo postao omiljeno piće među britanskim kolonijalnim službenicima, a njegova popularnost proširila se do samog srca Londona.
U časopisu Oriental Sporting Magazine iz 1868. godine pronađeni su prvi poznati zapisi o ovom klasičnom piću. Tu se džin-tonik opisuje kao koktel u kojem uživaju živahni posetioci hipodroma nakon konjskih trka. Krajem 19. veka, postao je neizbežan u britanskim „džimkana” klubovima u Indiji, ekskluzivnim mestima gde su se kolonijalni oficiri okupljali radi druženja i sporta, i gde su lokalci uglavnom bili isključeni.
Nakon sticanja nezavisnosti Indije, džin-tonik je ostao popularan, a vremenom se izmešao sa lokalnim običajima i prešao u svet modernih koktel barova. Tokom 20. veka, izgubio je svoju medicinsku ulogu, ali je nastavio da se razvija i prilagođava novim trendovima u svetu koktela.
Moderna renesansa popularnog koktela
U poslednjih nekoliko decenija, džin-tonik je doživeo pravi preporod, posebno u Evropi. U Španiji, koja se istakla kao lider u kreiranju novih stilova serviranja džin-tonika, piće se često služi u velikim, zaobljenim čašama sa bogatim garnirunzima poput ruzmarina, bobica kleke, krastavca ili grejpfruta, što je donelo osveženje klasičnom receptu.
Danas se na tržištu može pronaći širok spektar tonik voda sa različitim ukusima i aromama – od cvetnih i citrusnih nota do gorkih i začinjenih. Sa sve većim izborom džinova, uključujući one sa dodatnim aromama maline, rabarbare ili borovnice, džin-tonik je postao piće koje može da zadovolji razne ukuse i prilagodi se različitim prilikama.