DAMASK – Feras Kilani, novinar BBC na arapskom, bio je u podzemnim, tajnim, prostorijama bivšeg režima u kojima su se odvijala mučenja i zatvaranja i kojih su se plašili mnogi Sirijci.
Navodi se da je to svet kojem je vrlo malo autsajdera imalo pristup. U podrumu sedišta sirijske Državne bezbednosti pronalazimo jezive prostorije tajne obaveštajne mreže koja je decenijama održavala brutalno vođstvo zemlje na vlasti.
Ređaju se redovi i redovi skučenih ćelija, sa debelim železnim vratima, u kojima su držani zatvorenici. Zavirivši u jednu od njih, vidimo da je duga samo dva a široka metar, dok se na njenim prljavim zidovima nalaze tamne fleke. Jedina svetlost koja dopire dovde dolazi kroz male rešetke visoko na zidovima koje propuštaju tanušne sunčeve zrake. Zatvorenici su držani u ovim ćelijama mesecima, dok su ih saslušavali i mučili.
Svaki dan su tuda prolazile hiljade Sirijaca, baveći se svakodnevnim poslovima samo nekoliko metara od mesta na kojima su njihovi zemljaci bili držani u zatočeništvu i mučeni.
U hodniku, pod je prekriven komadićima pocepanih slika svrgnutog predsednika Bašara al-Asada zajedno sa gomilama dosijea koje su obaveštajne službe vodile nadzirući aktivnosti miliona ljudi.
Pošto su privremeno držani ovde, zatvorenici su potom prebacivani u dugoročnije pritvorske centre, kao što je ozloglašeni zatvor Sajdnaja na obodima prestonice. Ova ustanova samo je jedan deo ogromne mreže koju je vodila bivša sirijska vlada.
Od početka ustanka protiv Asada 2011. godine sve do jula prošle godine, nezavisna posmatračka grupa Sirijska mreža za ljudska prava (SNHR) zabeležila je 15.102 smrti izazvanih torturom u zatvorima širom zemlje.
Ona procenjuje da je do kraja avgusta ove godine više od 130.000 ljudi još bilo u pritvoru ili prisilnom zatočeništvu. Amnesti internešenel kaže da je bivša sirijska vlada decenijama koristila mučenje i prisilne nestanke kao sredstvo gušenja svake pobune. Ova međunarodna organizacija kaže da obaveštajne službe ove zemlje „nisu polagale račune nikome”. Nekoliko stotina metara od sedišta Državne bezbednosti, stižemo do Generalne obaveštajne direkcije, još jednog dela mreže špijunskih agencija u zemlji.
Protivnici Asadovog režima tvrde da je to jedna od organizacija koja je špijunirala svaki detalj iz svakodnevnih života ljudi. Unutra zatičemo sobu sa kompjuterskim serverima, podove i zidove ofarbane u besprekorno belo, kao i čitave redove crnih jedinica za skladištenje podataka koje tiho zuje. Struja je isključena većem delu Damaska, ali čini se da je ova ustanova toliko važna da ima vlastito napajanje električnom energijom.
Uprkos digitalnim sistemima, postoji i ogromna količina papirnih spisa. Svi deluju netaknuto. Dosijei su nagurani u ulubljene metalne ormane poslagane uza zid jedne sobe, dok su u drugom čitavi redovi svezaka naslagani od poda do plafona. Čini se da oni koji su radili ovde nisu imali vremena da unište ništa pre nego što su pobegli dok se režim rušio svud oko njih. Evidencija seže unazad godinama, nikad ništa nije bilo uništavano.
Pronašli smo čak i kutije sa čaurama ispaljenih metaka.
