Levoruki šuter je sumirao utiske iz neverovatne sezone
Godina za nama pripada vaterpolistima Srbije, u svakom smislu te reči. Odbranjeno zlato na Olimpijskim igrama, odlične partije igrača u klubovima, nagrade, priznanja, dela koja se ne tiču samo bazena. Sve u svemu, neverovatni ljudi su imali neverovatnu godinu.
Jedan od onih koji sa velikim osmehom može da govori o 2021. godini je Dušan Mandić, vaterpolista Novog Beograda, koji će u ovoj godini biti ključni igrač tima Dejana Savića. Upravo je Mandić u velikom intervjuu za Tanjug govorio o povratku u Srbiju, tituli Lige šampiona, ali i ono što svim ljubiteljima ove igre izaziva dodatne emocije – Olimpijskim igrama i opraštanju saigrača.
-Još 2020. godine kada smo pauzirali zbog pandemije koronavirusa, svi smo se pribojavali za Olimpijske igre, da li će da ih otkažu. Spremali smo se, ne samo četiri godine od Rija, već ceo život. Kada smo saznali da su odložene za godinu dana kasnije, pogodilo se da sam imao šest meseci pauze pre početka sezone. Ispostavilo se da mi je prijalo za ovu sezonu, ali olimpijska godina je najvažnija za sport. OI su ključ svega onog što si ti trenirao, spremao se ceo život, moraš da pokažeš najbolje tog dana. To nije lako posebno, što mi otvaramo i zatvaramo olimpijski turnir – kazao je Mandić.
Iako svi navode da je teže odbraniti titulu, nego li je osvojiti, Mandić smatra da je u Japanu bilo lakše, ali da je upravo presudno bilo iskustvo sa prethodnih Igara.
– Možda je Rio bio teži, jer nam je to zlato nedostajalo. Toliko smo bili opterećeni, bili smo pod pritiskom što se videlo po našim lošim utakmicama. Rio je bio paklen, trauma jedna. Upravo nam je to iskustvo doprinelo da na ovom turniru u Tokiju budemo baš jedna iskusna, smirena, staložena ekipa koja zna da nije tragedija ako se izgubi neka utakmica i od protivnika od kog si bolji. Znaš da sve možeš da rešis i da se spremiš. Znali smo da ne možemo da pobedimo svaku utakmicu, s obzirom na paklenu grupu. I posle poraza od Španije i Hrvatske, znali smo za šta se spremamo. Demonstriali smo silu protiv Australije, poslali smo poruku da je to ona Srbija iz Rija koje su se svi pribojavali.
Meč olimpijskog turnira bilo je polufinale sa Španijom, u kom je Srbija slavila nakon velike drame, a ostale su upamćene suze levorukog igrača.
– Konačno smo ih pobedili, jer smo u prethodnih pet utakmica gubili. Stajala nam je ta španska knedla u grlu i konačno smo ih savladali pored svih nepravdi. Lično sam imao utisak da je bila velika nepravda kada su im prilznali taj gol za 8:6. To je najvažnija utakmica svih nas. Tu je pucala tenzija. Sa svima sa kojima sam pričao posle te utakmice, ljudima koji su to gledali preko TV, ja sam proživeo i njihovo iskustvo. Velika pobeda, cela načija se radovala. Svi su saživeli sa nama. Epska utakmica. Divno, nema šta.
Upravo u tim trenucima bilo je veoma teško pronaći snage za finale, sa Grcima.
– To je bila i opasnost, jer smo mi znali da smo mi kvalitetnija ekipa od Grčke, koja sve iznenadilia. Igrali su fenomenali, dva puta pobedili Mađarsku. Mi onako ispražnjeni, nakon Španije… Dejan Savić imao je taj čuveni sastanak pred finale, sa snimicima porodica, žena, devojaka, dece, gde su nam svi dali podršku. Mi smo plakali pred utakmicu, gledamo te snimke, hoćemo što pre da im se vratimo… Ali znamo kako hoćemo da im se vratimo, Hoćemo da dođemo sa zlatom, a ne sa srebrom. Bila je teška utakmica, ušli smo egal, bila je borba do sredine poslednje četvrtine. Bilo je stvarno veliko emotivno pražnjenje, posebno posle toga videa, ali to mu je bio pun pogodak – ističe Dušan Mandić.
Na kraju – Hoće neko na vaterpolo?
Preuzmite našu Android aplikaciju sa Google Play Store.
